Протојереј Љубомир Јовановић началствовао је Светом литургијом која је на празник Успења Пресвете Богородице служена у Саборном храму Светог Јована Владимира у Бару. Саслуживали су му протојереј-ставрофор Слободан Зековић, протојереј Младен Томовић, протојереј Југослав Марјановић из Лепосавића и ђакон Цвјетко Перић. На литургијске возгласе одговарао је хор „Свети Јован Владимир“.
Свето јеванђеље које се чита готово о свим празницима Мајке Божије које говори о посјети Господа његовом пријатељу Лазару и његовим сестрама, гдје се Марта побринула да што боље угости Исуса и о Марији која сјеђаше крај Његових ногу и слушаше ријечи Његове, на крају говори и о жени која обраћајући се Христу каже да је блажена утроба која га је носила и дојке које је сисао. Господ на то одговара да је блажен свако онај који слуша ријеч Божију и држи је. Ово зачало, каже прота Слободан на почетку своје бесједе, не чита се само због оне похвале коју је ова жена изговорила, управо Њој која се удостојила да у својој утроби понесе несмјестивога Бога, да послужи тако великој тајни оваплоћења јединородног Сина Божијег, него се чита и због ове Господње поуке да су блажени они који слушају ријеч Божију и држе је:
„Таква је била свакако и Марија сестра Лазарева. Али најљепши примјер, свима нама, држања ријечи Божије, слушања ријечи Божије, послушности вољи Божијој, дала је управо Пресвета Дјева Богородица. Ми знамо, читајући Свето писмо, Књигу постања, шта је био узрок пада наших прародитеља Адама и Ева. Управо непослушност заповијестима Божијим и вољи Божијој.“
Подсјетио је прота да је најприје сагрјешила наша прамајка Ева, прекршивши заповијест Божију да се не једе са дрвета познања добра и зла, а онда за њом сагрјешио је и Адам. Сјећамо се да је Адам, кад га је Господ потражио ријечима: Гдје си?, рекао: Не могу да изађем преда те, јер сам наг. А онда га Господ пита: Ко ти рече да си наг? Зато што прије пада они нису имали тај осјећај да су наги, јер су били покривени благодаћу Божијом. А падом у гријех, остали су обнажени и огољени. Па онда Адам сваљује кривицу на своју жену, и не само на њу, него и на самога Господа, рекавши да га је жена коју му је Бог дао, наговорила да поједе са овога дрвета. И онда креће пад људски који се продубљује. Последица тога су страдања, болести и на концу смрт.
„И Господ је опет по својој љубави бескрајној дошао, себе добровољно унизио, оваплотио се, постао један од нас, да би нас опет воспоставио у ону првобитну славу, да би нас ослободио од робовања гријеху, смрти и ђаволу. И управо остварењу те велике тајне Божијег домостроја спасења послужила је Пресвета Дјева Богородица, најљепши и најчистији цвијет који је икада изњедрио род људски. Њу је Господ изабрао да се преко Ње испуни и оствари та велика и света тајна љубави Божије.“
Сјећамо се, наставља отац Слободан, празника Благовијести и посјете архангела Гаврила младој дјевојци Марији, саопштавајући јој да ће се преко Ње оваплотити Син Божији и постати Син Човјечији. А она збуњена тим ријечима пита како ће се то збити када се она завјетовала на доживотну дјевственост. Тада архангел Гаврило каже да ће је осјенити Дух Свети. И онда она смирено њему одговара: „Ево слушкиње Божије, нека ми буде по ријечи твојој.“
„Дакле, почетак нашег пада била је непослушност наше прамајке Еве, а почетак спасења, послушност и смирење Пресвете Дјеве Богородице, коју управо због тога и називамо Новом Евом. А Христа спаситеља, савршенога Бога, али и савршенога човјека, називамо стога новим Адамом. И како од тих најмлађих дана, од свога дјетињства, од свога рођења, бјеше Мајка Божија послушна вољи Божијој и заповијестима Божијим, таква је остала и до свога последњег издисаја. И као што је све у Њеном животу било свијетло, чисто, чудесно, благословено, таква је била и њена кончина.“
Када се испунило вријеме да Она пређе у Небески Јерусалим, казао је прота, на чудесан начин, силом Божијом, сви апостоли који су били расијани по свему свијету да проповједају благу ријеч спасења, били су обретени у Јерусалиму. Узели су последњи благослов од Пресвете Богородице, а она је мирно и спокојно своју свету, чисту, небеску душу предала у наручје Сина свога. И била је са сваком чашћу погребена у Јерусалиму, недалеко од гробнице њених Светих родитеља Јоакима и Ане. И до данас се те свете гробнице чувају. И они који се удостоје да посјете свети град Јерусалим, са љубављу хитају да их цјеливају. И опет, као што се то десило приликом Христовог Васкрсења, по промислу Божијем, међу осталим апостолима није био Тома, који је два-три дана задоцнио. И дошавши у Јерусалим, тужан због тога што се није и он опростио од Пресвете Богородице, замолио је остале апостоле да му услише жељу да се гроб отвори, да и он цјелива пречисто тијело Мајке Божије.
„И када су отворили гроб Њеног тијела није било, а Она се у слави истога дана јавила свим сабраним апостолима и објавила још једну велику радост да је Господ Њу, Мајку Своју Пресвету, удостојио онога што сви ми очекујемо и чему се надамо при другом Христовом доласку, а то је опште васкрсење из мртвих и вјечни непролазни живот. Дакле, тога што све нас очекује по другом Христовом доласку, Господ је Мајку Своју Пречисту удостојио управо истога онога дана када се упокојила. Удостоио је васкрсења тијелом и узео је Њу и њено тијело у Небески Јерусалим.
И зато са правом овај празник називамо другим Васкрсом. Јер се Мајка Божија, те славе обећане свим људима који у Бога вјерују и у Њега се надају, удостојила. Јер бијаше просто немогуће и незамисливо да Она и Њено Пресвето, Сином Божијим освештано тијело, види труљења. Она која је Богу најближа, која се удостојила да у тијелу своме понесе Сина Божијег, да се преко њене пречисте утробе Он оваплоти и постане човјек.“
На крају је протојереј-ставрофор Слободан Зековић рекао да је због свега овог, посебна радост празника Успења Пресвете Богородице, као и посебна љубав, милост и утјеха Божија коју преко Ње осјећамо на све Њене празнике.
Текст/фото/видео: Дејан Вукић
