Његово преосвештенство епископ диоклијски г. Пајсије служио је данас, на празник Успења Пресвете Богородице, свету архијерејску литургију у цркви Светог Ђорђа у Ораховцу, уз саслужење свештенства и учешће вјерног народа.
Празник Успења Пресвете Богородице завјетна је слава овог перашког мјеста, а од 2019. године обновљена је и госпођинданска литија кроз мјесто.
У бесједи након прочитаног Јеванђеља владика Пајсије је подсјетио на сан старозавјетног патријарха Јакова, у којем је видио љествицу која се ослања на земљу, а досеже до небеса, а која је, према тумачењу Цркве, праслика Пресвете Богородице.
„Свакако да је то била пророчка слика онога што ће се тек догодити. То јест, она је родила Сина Божијег, Господа нашег Исуса Христа, који је био истинити и вјечни Бог, али истинити и човјек, који је узео цијелу природу човјекову на Себе и исцијелио је и тако нама омогућио не само да се дивимо томе што је Он учинио, него и ми сами да се спасавамо и да будемо насљедници Царства небеског.“
Владика је додао да су нам познати и догађаји у којима су свети Божији људи гледали Пресвету Богородицу како својим омофором штити хришћане у цијелој васељени.
Појаснио је да данас прослављамо празник њеног упокојења, те да је за оне који свој живот везују за небеско упокојење дан радости, а не туге.
„И тако је данас овај празник радост, јер је Пресвета Богородица прешла са земље у вјечни живот и опет нас није оставила, него нам и даље помаже, и даље услишава наше молитве, преноси наше молитве Сину њеном, Богу нашем, и опет, можда и више него док је ходила овом земљом, бива присутна на свакоме мјесту.“
Епископ Пајсије је поучио да и ми, по угледу на Пресвету Богородицу, треба да вежемо свој живот за небеско и непролазно.
„Онда никаква туга овдје на земљи не може да поремети ни наш мир, ни нашу радост, нити да било шта угрози наше спасење и вјечни живот.“
На крају бесједе владика је казао да, иако смо двонедјељни пост привели крају, потребно је да и ван поста наставимо са трудом и поправљањем.
„Данас је свакако велики празник и завршетак поста, али ми и даље треба оно у чему смо се у току поста трудили да наставимо да чинимо, како би и наш прелазак из овога живота у вјечни био радост и увијек утјеха свима који томе теже“, закључио је владика Пајсије, пожељевши да Пресвета Богородица свима буде помоћница и заштитница у све дане живота.
На крају свете литургије литија коју је предводио владика Пајсије прошла је кроз Ораховац. По повратку у храм, у име парохијана и у своје име, на овом дану и служби заблагодарио је отац Јован Васић.
Он је истакао да је ово посебан дан у историји Ораховца, јер је владика Пајсије први архијереј који је предводио литију кроз ово мјесто.
„Само ћу кратко да се захвалим. Ово је јединствен дан када је у историји овог села епископ, архијереј и први међу свештенством, владика Пајсије, дошао да води ову литију. Ово дрво овдје, поред којег стојимо, које вјековима стоји, и ово лишће и листови памте много, сунце памти још дуже, али Господ је Онај који има најдуже памћење.“
Говорећи о духовном смислу празника, отац Јован је подсјетио на непроцјењиву вриједност сваке људске душе и човјеков позив да своје срце учини мјестом Божијег обитавања.
„Дакле, читав свијет и сва васиона смјештени су у души једнога човјека. И заиста, једна људска душа вреднија је и од земље, и од свих космоса и земаља, и небеских тијела које видимо. И зато, нека овај дан буде дан пред Господом, да Он памти и види наше душе, да сви ми, појединци, прије свега, војујемо и извојујемо побједу пред Њим.“
Отац Јован је поручио да све што човјека одваја од ближњега и од Бога није благословено, изразивши наду да ће обновљена литија бити пут сабрања и заједништва.
„Све, да кажем, што нас одваја једне од других и од Бога није благословено. Све оно што нас удаљује од нас самих и од наших ближњих свједочанство је да нисмо на том бескрајном и беспочетном Божијем путу. И нека би Бог дао да ова велика света литија води у Царство небеско, она која је обновљена ових дана, коју су обновили отац Раде, мјештани, црквени одбор, а и сви они преци који су били прије, да се нађемо у литији за Царство Божије.“
Посебно је нагласио да је све оно што човјека везује искључиво за пролазност „прах и пепео“, док је истински смисао живота окренутост вјечности.
„Да превазиђемо све оно што нас раздјељује, да превазиђемо све оно што нас одваја, јер све је то прах и пепео. Једино оно што нас везује за вјечност и за непролазност јесте гарант, јесте истина, јесте пут за који се човјек рађа на овој земљи – да поживи понеку годину, а да се роди за живот вјечни.“
На крају је захвалио владици Пајсију на бесједи, поуци и предвођењу литије, подсјећајући да је земаљски живот пролазан, док је живот ка којем хришћанин стреми непролазан и вјечан.
„Хвала Вам, Ваше преосвештенство. Ви сте онај који је, историјски гледано, први који нас је повео овдје кроз село у ову литију. Да нас водите молитвом, и наше претке и наше потомке, литијом и путем ка Царству небеском. Амин, Боже дај“, заблагодарио је отац Јован Васић.
Сабрање је настављено у духу љубави и заједништва, уз пригодно послужење.
О. Б.
