Протосинђел Василије, настојатељ манастира Михољска Превлака код Тивта, данас 18. августа 2026. године, на Претпразништво Преображења, служио је са монаштвом и вјерним народом Свету литургију у скиту Светог архистратига Михаила у Бијелићима
Тумачећи прочитано јеванђелско зачало када је Господ позвао до тада рибаре: Симона (Петра) и Андреја брата његова, као и Јакова Зеведејева и Јована брата његова, да пођу за Њим, о. Василије је казао да су они до тада свој живот видјели много другачије, по разним шаблонима који су им били предати од предака, које нити су могли, нити су имали права да промијене, али да један позив мијења читав њихов живот.
„И не само њихов, мијења читав наш живот, и живот читавога свијета, и живот читаве васељене. И у њиховом срцу се запалио огањ небески, на оној подлози која је већ била припремљена да се тај огањ запали“, бесједио је настојатељ превлачки.
У наставку је подсјетио да је Света мироносица Саломија, мајка апостола Јакова и Јована, која се удостојила да буде међу првовјесницима васкрсења Господњег, своје синове подржавала и превазилазила, „јер је у доба страшнога Распећа Онога који их је призвао, у доба када се Његова слава коју су очекивали претворила у привидну срамоту, када су се њени синови мало поколебали, остала вјерна до самога Крста и гроба“.
Тако је и Света Нона, мајка Св. Григорија Богослова, коју данас прослављамо, такође чула тај позив. Преобратила је најприје свога мужа, који је био богати робовласник и идолопоклоник, а касније епископ Цркве Христове, а свога сина још у младости је напајала млијеком побожности и упућивала ка Господу.
„Иако још није био крштен, живио је хришћански. Али изразита величина мајке Ноне пројавила се баш у оном тренутку када је он, још као некрштен, ишао бродом на студије у далеку Атину. У вријеме великога невремена, када је брод имао мале шансе да опстане, данима је олуја беснела и већ су скоро изгубили наду. А каже се у његовом житију да је Свети Григорије, управо зато што је био некрштен, осјетио сав ужас смрти. Чак су га и незнабошциј који су били на бродуј тјешили и храбрили, а он је био неутјешан, бринући за своју вјечну судбину. И у једном виђењу виде своју мајку како долази на брод, и невреме се чудесно умирило. И то су мајчинске молитве — мајке која осјећа своје дјете и онда када је далеко. Не брине, већ се моли, препушта га Богу.“
На крају своје проповједи протосинђел Василије, настојатељ манастира Михољска Превлака, честитао је монахињама Нони и Саломији имендан:
„Ове двије велике светитељке су и заштитнице наше двије сестре које славе заједно са нама. И да их достојно славимо, и да Бог да да и оне достојно носе имена својих заштитница у монашком лику. Молитвама Цркве да се храбримо једни другима, да се молимо и да заједно у овом сабрању будемо и у Царству небеском, благодаћу Господа нашега Исуса Христа, коме нека је слава са Оцем и Духом Светим. Амин.“
В. Д.
Извор: манастир Михољска Превлака
