На празник Свете равноапостолне Марије Магдалине — Благе Марије, данас, 4. августа 2026. године, у Манастиру Светих архангела на Михољској Превлаци, код Тивта, протосинђел Василије служио је Свету литургију, са монаштвом и вјерним народом.
Честитајући сабранима празник и имендан сестрама Милени и Магдалини, које су изабрале Свету Марију Магдалину за своју заштитницу и покровитељку, да им буде стално и увек путовођа кроз живот, о. Василије, настојатељ превлачки, казао је да она заиста јесте велика и необична те да је она, негде, пут свакога од нас:
„Јер и многе од нас је живот, и људи, и свијет учио другачије него да идемо за Христом; учио нас неким другим вриједностима, другим задовољствима и другим путевима. Али, када човјек осјети Христову љубав и Његову бригу за наш мали и привремени овоземаљски живот, и онај дар који је дошао да нам донесе, да је Његова љубав толико силна и јака да и саму смрт побјеђује, и ми постајемо нешто попут Марије Магдалине. Не тако силно, не тако свестрано као она, али ипак полазимо за Христом и одлучујемо да трпимо и муке овога живота, и понижења, и све оно што нам Промисао Божји допусти на наше спасење, да своју палу природу и своју огреховљену вољу приближимо Христу, да стекнемо и ми у срцу пуноћу те љубави, ону коју је Света Марија Магдалина имала.“
Говорећи о овој угодници Божијој, протосинђел је подсјетио да је она незадрживо јурила кроз сва искушења, кроз сва зла, кроз све смрти, не бојећи се никога и ничега, и сама била удостојена да међу првима види Васкрслога Господа и да Га препозна у Његовим благим ријечима, када ју је позвао по имену. Помоливши се да и ми тако осјетимо Божју љубав, Божје присуство, да Га препознамо, истакао је да у овом свијету, у многим догађајима, ми не препознајемо Господа, као што је и Марија мислила да је Он само неко ко је дошао и склонио тијело Исусово, па Га пита: „Гдје си га склонио, да га узмем, да га оплачем, да га омијем?“
„А и ми тако, поред Господа који је ту, поред нас, питамо: Гдје си? Зашто Те нема? Реци ми, гдје си се сакрио? А Он је ту, увијек. И када се отворе очи душе, тада видимо пуноћу Његовог присуства. Нека би Господ дао да пут и примјер Свете Марије Магдалине буду и нама животни примјер и водитељ. И то што нас је у данашњи дан сабрала јесте знак да је волимо, да је осјећамо, да желимо да будемо на том путу којим је и она пошла. Благодаћу и милошћу и човјекољубљем Јединороднога Сина Божјег, Господа нашега Исуса Христа, коме нека је слава са Оцем и Духом Светим у вјекове вјекова.Амин“, казао је протосинђел Василије настојатељ превлачки.
В.Д.
Извор/фото: Михољска Превлака
