Његово високопреосвештенство Митрополит будимски г. Лукијан је служио 2. августа 2026. године, на празник старозаветног пророка Илије, Свету литургију у Саборној цркви Успења Пресвете Богородице у Сентандреји, а затим и парастос протођакону проф. др Милошу Ердељану, једном од најзначајнијих српских библиста и професора Православног богословског факултета у Београду, поводом навршених педесет година од његовог упокојења.
Светој литургији и помену су присуствовали и потомци почившег проф. Ердељана: син Боривоје, доајен српског новинарства, и унука др Јелена Ердељан, професор Филозофског факултета Универзитета у Београду. О почившем проф. Ердељану надахнуто је беседио митрополит Лукијан који је и сам био његов студент.
Овај молитвени помен има посебан значај за Сентандреју и Епархију будимску, којима је проф. Ердељан припадао својим породичним коренима, васпитањем и духовним образовањем. Иако је рођен 1907. године у Деви, Милош Ердељан је одрастао и школовао се у Сентандреји, због чега је с правом сматран Сентандрејцем и једним од најистакнутијих изданака овдашње српске православне заједнице. Његов отац Милан је био појац и конзисторијални послужитељ у Сентандреји, па је Милош од најранијег детињства живео у непосредној близини Цркве и њених богослужења. У таквом породичном и духовном окружењу изграђена је његова љубав према богословљу, Светом писму и црквеном појању.
Као богослов Епархије будимске завршио је Богословију у Сремским Карловцима, а затим и Православни богословски факултет у Београду. Свој живот је посветио изучавању и тумачењу Светог писма Старог завета, библијске историје и археологије, као и старојеврејског језика. На Богословском факултету деловао је као професор, декан и продекан, образујући генерације свештенослужитеља и богослова Српске православне цркве.
Поред изузетне богословске учености, протођакон Милош Ердељан био је познат и као врстан познавалац црквеног појања и духовне музике и оставио је значајан траг у неговању српског богослужбеног музичког предања, а његово дело „Увод у Свето писмо Старог завета“ и данас представља драгоцену литературу у области српске старозаветне библистике.
Поменом у сентандрејској Саборној цркви, пола века после његовог упокојења, Епархија будимска одала је дужно поштовање своме богослову и знаменитом Сентандрејцу, који је понео духовно наслеђе свога завичаја и уградио га у просветну, научну и богослужбену мисију Српске православне цркве. Саслуживали су протојереј-ставрофор Војислав Галић, протосинђел Варнава и архиђакон Инокентије, уз молитвено учешће верног народа.
Извор: Епархија будимска
