Светом архијерејском литургијом у аутентичном окружењу градића Кубер Пидија, удаљеног од Аделајда 850 километара северно у јужноаустралијској пустињи, прослављена је слава јединствене подземне богомоље – Храма Светог пророка Илије.
Високопреосвећени Митрополит аустралијско-новозеландски г. Силуан, који је свечано дочекан у Кубер Пидију у навечерје празника, 1. августа 2026. године, присуствовао је празничном вечерњем богослужењу, а затим и целовечерњем концерту недавно основаног хора „А Капела Ортодокс“ којим руководи Евгенија Мур.
На празника Светог пророка Илије, 2. августа, Митрополит Силуан је началствовао Светом литургијом уз саслуживање: архимандрита Петра, архијерејског заменика; умировљеног протојереја-ставрофора Милорада Јовчића, служашчег при овој мисионарској парохији; протојереја Горана Ћећеза; протонамесника Горана Јовчића; јереја Јована Јовчића; протођакона Павела Токарјева из Руске Православне Заграничне Цркве; ђакона Мишела Миочиновића; и ипођакона и чтечева из Сиднеја, Мелбурна и Аделајда; уз молитвено учешће бројних верника из више градова Аустралије. Своје прво учешће на архијерејској Литургији имао је и хор „А Капела Ортодокс“.
Тумачећи прочитано јеванђељско зачало, Митрополит Силуан је истакао да свако од нас корача бурним морем живота, али уз неизоставно присуство Божије руке, Његовог промисла, благодати и помоћи. Високопреосвећени је подвукао да се истинско поштовање овог великог Божјег угодника не врши као у неком обичајном култу, већ се једино истински пројављује присуством и учешћем на Литургији. Владика је освештао славске дарове које је принео свештеник Јован Јовчић са својом благочестивом породицом.
***
На око 800 километара северно од Аделаида, у држави Јужна Аустралија на Петом континенту, налази се јединствен споменик српске, али и светске културе и архитектуре. То је Црква Светог пророка Илије , која се, у целини, налази под земљом.
Срби који су у Кубер Пиди (Coober Pedy) долазили трбухом за хлебом, имали су и потребу за духовним, религиозним исповедањем. Наши рудари који су овде копали полудраго камење, опал, тако су ископали један од најлепших бисера не само српске, православне, него и укупне хришћанске културе.
Пошто је овде пустиња, температуре су у просеку изнад 40 степени, наши људи су прибегли јединственом а генијалном решењу. Изградили су цркву под земљом, на дубини од 9 метара, укупне дужине 30 метара. Под земљом се налазе црква, црквени двор, парохијски дом и црквена школа. Било је потребно много домишљатости у опремању цркве. На објекту су примењена нека изузетна решења. Тако је идеја за иконостас преузета од Румуна. Иконописци су сликали на стаклу испод којег се налази осветљење и то даје посебну драж иконостасу. Пошто је земља помешана са сољу и кречом било је немогуће цртати фреске на том материјалу. Ипак, један уметник из Новог Зеланда успео је, користећи као узорке српске иконе из доба Византије, да исклеше стеновите делове зидова. Тако су настале јединствене фреске, не цртањем већ клесањем у стенама.
Извор: Митрополија аустралијско-новозеландска
