„Хришћанство јесте поезија, духовни живот јесте поезија, све око нас и што видимо и што не видимо јесте поезија, јесте кретање ка Богу“, казао је јереј Иван Црногорчевић за Радио Светигору, говорећи о својој недавно објављеној, првој збирци поезије „Весели се српски роде“.
У предговору ове књиге професор књижевности из Новог Сада, Миливој Бајшански је написао: Збирка пјесама “Весели се српски роде” утврђује трајност вриједности, љубав као интимну али и спасоносну снагу, отаџбину као историјску али и духовну обавезу. Бога као апсолутни смисао. Вијенац пјесама Ивана Црногорчевића се стога може читати као троструки запис- лични дневник, молитвеник и родољубива бесједа. Њихова снага лежи у искрености и уједначености мотивске вертикале. Као цјелина ове пјесме представљају аутентичан поетски глас који успијева да сједини интимно, историјско и вјечно у један ритам, показујући да лирика и у својој најтрадиционалнијој форми, може остати жива и комуникативна у савременом контексту а као нешто најстарије што обликује људску мисао и оплемењује душу.
У наставку преносимо разговор који је са о. Иваном водио наш колега Раде Дуловић:
Кажите нам какав је осећај држати у рукама своју прву збирку поезије?
Ја често преиспитујем тај осећај али још увек не могу ни сам да га изразим из простог разлога што нисам више битан ја у свој тој причи и мој неки осећај већ ми је много значајније какав ће осећај имати они читаоци који буду дошли у додир са овом збирком пјесама и какав ће они имати утисак.
Што се тиче самог наслова збирка носи наслов „Весели се српски роде“, добро познате пјесме која је обишла све меридијане наше васељене. Зашто се све то одлучили да и сама књига носи овај назив?
Па јесте, она је некако последњих година обиљежила и мој живот и живот моје супруге Данице и Богу хвала некако у народу је тај наслов заживио у великој мјери. И како сте ви казали, нема мјеста гдје Срби живе а да не знају ту пјесму тако да сам из тог разлога одлучио да одаберем исти тај наслов за наслов књиге.
Да ли је ваша збирка настајала годинама или је ријеч о пјесмама писаним у једном одређеном животном периоду?
Ја сам овдје неке пјесме намјерно нумерисао да бих просто оставио траг када су тачно настале, како због себе тако и због људи који ће доћи у додир са овим стиховима. Из ког разлога? Из разлога што данас живимо у времену вештачке интелигенције када се нажалост стваралаштво преточило у тај један вештачки начин изражавања па бих волио да оставим траг иза себе да су ипак ти неки записи, те пјесме, настајале неколико година раније. Почео сам да пишем још у времену студија као студент а онда сам писање интезивирао након што сам и ушао у брак и након што сам постао и ђакон и сада као свештеник. Сам тај додир са светињом, са литургијом, са богослужењем и са самим Христом су ми дали највећу инспирацију.
Колико се заправо ваша свештеничка служба и пјесничка ријеч међусобно прожимају?
Шта бисте вољели овако да читалац понесе са собом након што затвори последњу страницу ваше књиге?
Па да заволи поезију. То ми је највећа жеља и заправо циљ и књиге и писања поезије. Просто да се отвори срце ка поезији, јер како сам и раније рекао хришћанство јесте поезија, духовни живот јесте поезија, све око нас и што видимо и што не видимо јесте поезија, јесте кретање ка Богу.
Да ли сматрате да сама пјесничка ријеч има ту способност да данас мијења људе?
Апсолутно! Мислим да је најбољи доказ пјесма „Весели се српски роде“. Колико је само она пробудила духова. Колико је само та пјесма критикована. Колико је та пјесма изазвала, нажалост и мржње и лоших коментара и клевета. Ја сам испратио сваку колумну и сваки коментар мање-више који је написан на рачун те пјесме и по томе се може видети колико једна пјесма може да заправо изврши један утицај код народа, да промени свијест код народа, да пробуди код њега најдубље емоције било да су то духовне, патриотске или родољубиве.
Можемо ли да кажемо кад ће бити промоција ове књиге?
Ако Бог да, планирам негдје у септембру да направим своју прву промоцију књиге, највероватније ће то бити прво Подгорица али о свему томе ћемо благовремено обавијестити народ како би могли на вријеме да се организују и да присуствују на промоцији.
