Црква Свете Недјеље у Јошици – Каменари прославила је у девету недјељу по Духовима, на празник Светог пророка Илије, храмовну славу.
Празновање у овој светињи која традиционално своју славу прославља прве недјеље мјесеца августа, започето у навечерје празника вечерњим богослужењем са петохљебницом, настављено је јутрос – на Илиндан Светом литургијом, а крунисано вечерашњим богослужењем и свечаном литијом око храма.
Литију је предводио Његово високопреосвештенство Архиепископ цетињски и Митрополит црногорско-приморски г. Јоаникије који је, честитајући празник и славу овоме храму, пожелио да Света великомученица Недјеља, свима буде благодатна заступница пред престолом Божијим.
„Свети мученици имају ту благодат од Христа Господа, јер су се својим животом уподобили Христу, а својом мученичком смрћу сјединили се са Његовим крстом и распећем, са Његовом смрћу. И задобили су силом Крста Господњега и силу Васкрсења и зато имају ту повластицу и слободу да се моле за све нас и да силазе у овај свијет, да нас руководе и избављају од тешких искушења у која западамо, нешто због својих грехова, а нешто бива и по промислу Божијем“, истакао је Владика.
Оцијенио је да се врлине и чврсти карактери код људи често не би ни пројавили да није тешкоћа у овоме животу и као примјер навео Свету Недјељу:
„Да није било гоњења у првим хришћанским временима, можда се не би на такав узвишен начин пројавиле врлине — вјера, нада и љубав — ни код Свете великомученице Недјеље. У њеном житију има нешто што је важно и за ово вријеме. Говори се да су је родитељи измолили од Господа, као што су Свети Јоаким и Ана измолили Пресвету Богородицу, јер су претходно били бездјетни, и да је Божији благослов још од њезиног рођења био на њој. Рођена је у недјељни дан, па је зато и добила име Недјеља, и показало се да је то све било знаменито. И она је ишла путем Господњим, васпитана у хришћанској вјери од свога дјетињства, од својих благочестивих родитеља.“
Иако је Римска империја још била паганска и цвјетало је незнабоштво, паганство и разни незнабожачки култови, у њој је било доста и хришћана и то су, како је истакао Митрополит, она времена великих Божијих угодника и мученика. Света Недјеља је пострадала нешто прије Светога Георгија и Светога Димитрија, али је показала исту ону вјеру и чврстину карактера као и Свети великомученик Георгије:
„Свети великомученици Георгије и Димитрије и многи други, а међу њима и Света Недјеља, су на такав начин посвједочили вјеру да су, страдајући за Христа Господа, привлачили незнабошце у свету православну вјеру, да повјерују у Христа. Јер и незнабошци, пагани, помрачени идолослужењем, када су видјели храброст, одважност и силу православне вјере, и многа чудеса која су се догађала приликом свједочења светих мученика, приликом њиховога страдања, они су и сами својим очима видјели шта је права, истинита хришћанска вјера. И каква је вјера тих хришћана који чине чудеса, одричу се од овога свијета и свих задовољстава у овоме свијету, ради Христа Господа, и жртвују своје младе животе за Онога који је свој живот жртвовао за овај свијет и за спасење овога свијета. Излио своју живоносну крв на крсту за спасење свијета и за опроштење наших грехова.“
Господ Исус Христос је показао највећу љубав својом жртвом, својим крстом, па су и свети мученици за Њега страдајући, поучио је сабране Владика, показали према Њему љубав коју само може дати хришћанска вјера, јер је то изнад закона природе — да човјек се жртвује за било кога и да жртвује свој живот, осим за своје најближе.
„Али хришћанска вјера укрепљавала је свете мученике да на такав начин свједоче своју вјеру. И тако су свети мученици својом крвљу погасили огањ идолопоклонства и препородили Римску империју, не огњем и мачем, него својом крвљу проливеном за Христа Господа. Те је незнабожачка, паганска Римска империја постала не баш потпуно хришћанска, али је примила хришћанство и прославила се кроз хришћанство“, бесједио је Архиепископ цетињски.
Потом је Високопреосвећени Митрополит црногорско-приморски г. Јоаникије указао и на ово дивно наслеђе из давних времена, сигурно још из доба Немањића, да се овдје прославља Света Недјеља. Подсјетивши да се у нашем народу одавнина говори: „Помози Боже и Света великомученице Недјељо“ или само „Помози Боже и Света Недјељо“, Митрополит је појаснио да се тако призива и Света Недјеља великомученица, али и сила Васкрсења Христовога да нас укријепи у свакој невољи и тешкоћи. Јер Свети Божији угодници имају ту благодат да нам увијек помажу и притичу у помоћ и да кријепе наше немоћи.
„Нека је срећна слава! Хвала вам на овој љубави. Посебно вам хвала што се овако лијепо бринете о овоме светоме храму, заједно са својим парохом, оцем Небојшом. И лијепо је видјети да овај свети храм окупља пуно дјеце и омладине, и нас старијих, и да имамо овако лијепе саборе на овом предивном мјесту у Боки, која је засијана многим светињама и од давнина његује свету православну вјеру и много је страдала за православну вјеру, али је вјеру и одржала — и своју вјеру, и част, и слободу. Нека би овај свети сабор Свете великомученице Недјеље и ваш сабор, био сваке године све бројнији и свјетлији, све Богу угоднији, да би се што више Божијега благослова преко овога њенога храма, преко овога дома Божијега, излило и на ваше домове и породице, и на ваше потомство“, казао је Његово високопреосвештенство Архиепископ цетињски и Митрополит црногорско-приморски г. Јоаникије.
Потом се испред ове древне светиње сабраном народу обратио о. Небојша Вуловић, парох јошички, који је нагласио да када имамо јаку вјеру, широко срце испуњено љубављу, онда имамо све, те да је наш Митрополит испуњен управо том љубављу данас овдје на прослави славе овога храма, који вјекове броји. Потом је подсјетио да су и његови претходници на данашњи дан овдје долазили: Митрополит Гаврило (Дожић), Митрополит Данило (Дајковић), једне године и Митрополит Арсеније (Брадваревић) и Митрополит Амфилохије (Радовић).
Весна Девић
