У порти Цркве Светог Николе у Котору синоћ је одржано веома запажено предавање презвитера др Оливера Суботића, управника Мисионарског одељења Архиепископије београдско-карловачке, на тему „Прича о Теслиним прецима – о важности родитељског дома у животу Николе Тесле“.
Пред бројном публиком отац Оливер је говорио о породичном наслеђу великог српског научника, настојећи да покаже да се лик и дело Николе Тесле не могу разумети без сагледавања духовног, културног и породичног окружења у којем је одрастао. Ослањајући се на Теслину аутобиографију, његову преписку, сведочанства савременика и релевантну историјску литературу, предавач је настојао да расветли улогу Теслиних родитеља и породице Мандић у формирању човека чија су открића променила свет.
Отац Оливер је указао да се Теслина личност често посматра изоловано, без разумевања историјског и породичног оквира у коме је стасавао, што, како је нагласио, доводи до погрешних закључака и погрешног тумачења Теслине личности.
„Ми имамо један проблем генерално, када говоримо о људима који су велике личности које су задужиле цивилизацију неким својим доприносом, а то је да обично упадамо у замку и посматрамо их изоловано, ван историјског и породичног контекста. Једноставно, гледамо их као некакву саморазумљиву монаду, самосвојну појаву, и то није добро. Није добро, јер не постоји случај у историји да се нека особа појавила ниоткуда и да је постала то што је била, а да на њу није било разних утицаја који су га обликовали. Никола Тесла је управо карактеристичан пример.”
Отац Оливер је упозорио да се у појединим научним круговима ствара готово култ божанства, када је у питању лик Николе Тесле, што, како је рекао, онемогућава објективно сагледавање историјских чињеница и занемарује значај породичног окружења из којег је потекао.
Посебно место у предавању заузела је личност Теслиног оца, проте Милутина Тесле, који је био човек изузетног образовања, широке културе и несвакидашњих педагошких способности.
Подсетивши да је Милутин Тесла у почетку желео да његов син настави свештенички позив, отац Оливер је објаснио да иза те жеље није стајало неразумевање науке, већ брига за здравље крхког дечака и жеља да настави породичну свештеничку лозу након трагичне смрти старијег сина Данила.
Истовремено, нагласио је да је управо Милутин Тесла био човек који је код свог сина први препознао и развијао изузетне интелектуалне способности.
”Управо је његов отац, православни свештаник Милутин Тесла, био тај који му је био први узор. Обратите пажњу! Милутин Тесла је био свештаник вансеријског кова – енциклопедиста, ерудита, полиглота. Знамо да је знао сигурно два страна језика, то су били италијански и немачки, вероватно и нешто поред тога. Човек енциклопедијског обима знања, типичан полихистор. Његова кућна библиотека из које је, на крају крајева, мали Никола прва знања упијао, била је огромна и за данашње појмове. При том, био је човек ванредних менталних капацитета. Према самом сведочанству Николе Тесле, он је знао читаве класике напамет.”
Подсјетио је да је Никола Тесла биолошки потенцијал генијалности наследио од мајке, али је, како је рекао, отац био тај који је тај потенцијал стимулисао на развијање.
”Обратите пажњу, то је, дакле, друга половина XIX века. Пазите, у то време имате једног православног свештеника који ради са својом децом одређене вежбе, математичко-логичке, вежбе асоцијације, погађања, меморије, и на тај начин стимулише њихов интелект.”
Подсетио је и на чињеницу да је Милутин Тесла, после разговора са сином током његове тешке болести, одустао од намере да га школује за свештеника и испунио обећање да ће га уписати на једну од најбољих техничких школа у Европи.
Управо је, како је нагласио, отац био тај који је Николи обезбедио стипендију за студије у Грацу и касније га подстицао да настави школовање у Прагу. Нагласио је и да је за појам електрицитета први пут чуо од свог оца.
Отац Оливер је казао да је други велики ослонац Теслиног живота била његова мајка ГеоргинаЂука Мандић – жена која се није школовала, али је имала изузетно памћење, стваралачки таленат и снажан морални ауторитет.
Подсећајући да је сам Тесла више пута истицао како је дар за проналазаштво наследио управо по мајчиној линији, говорио је о угледној свештеничкој породици Мандић, чији су чланови генерацијама неговали образовање, стваралаштво и духовност.
„Више пута Никола Тесла помиње Мандиће, мајчину линију, која је каже на њега врло посебан утицај извршила. Поћи ћемо од мајке, која је била неписмена жена, али, пазите, та неписмена жена је напамет знала Горски вијенац, а Никола Тесла је први пут стихове Горског вијенца чуо управо од ње…Мајка је имала неке специфичне тактилне способности. Кажу да је могла трепавицу да веже у чвор. И Мандићу су били врло специфични, имали су тај неки таленат који се тицао свега што је везано за тактилне способности”.
Посебно се осврнуо на Ђукину пресудну улогу у тренуцима када је млади Тесла запао у коцкарску страст.
Подсетио је на потресно сведочанство о мајци која је сину предала последњи новац у кући, верујући да ће га управо тај чин отргнути од порока. Према Теслином сведочењу, управо тај догађај означио је прекретницу после које се више никада није вратио коцки.
Говорећи о ширем породичном окружењу, отац Оливер је истакао значај Теслиног ујака, проте Петра Мандића, каснијег митрополита Николаја Мандића, човека који је младог Николу увео у свет математичког размишљања, Декартове филозофије и научног метода. Подсетио је да је управо овај угледни свештеник касније материјално помагао Теслу током школовања, као и у најтежим тренуцима његовог живота у Америци.
У завршном делу предавања отац Оливер је историјску причу повезао са савременим изазовима родитељства, поручивши да највеће Теслино наслеђе није само научни геније, већ пример породице која је умела да препозна, развија и усмери дарове свог детета.
„Много тога можемо да применимо у свом животу када је ова тема у питању, угледајући се на то породично окружење. Пре свега, да дајемо нашој деци могућност да остваре своје интелектуалне потенцијале, и све друге, у пуноћи.”
Казао је да породица није Николи Тесли пренела само љубав према знању, већ и систем вредности који је остао темељ његове личности.
„Није примарно научити човека да буде велики проналазач или генијалац, примарно је да буде човек. И то је јако важно нагласити управо у контексту неконтролисаног развоја науке у наше време”, закључио је управник Мисионарског одјељења Архиепископије београдско-карловачке презвитер др Оливер Суботић.
Предавање је завршено разговором са присутнима, који су имали прилику да постављају питања и додатно разговарају о мање познатим детаљима из живота Николе Тесле, његовог породичног наслеђа и духовног окружења у којем је формирана једна од најзначајнијих личности светске науке.
Предавање је прво у низу предавања које ће отац Оливер ових дана одржати у Котору и Тивту, а ово предавање одржано синоћ у Котору посвећено је 170. годишњици од Теслиног рођења.
О. Б.
