Светом литургијом у Цркви Светог Ђорђа под Горицом на празник Сабора Светог архангела Гаврила началствовао је старјешина овог древног храма, протојереј Мирчета Шљиванчанин.
Високопречасном проти саслуживало је свештенство овога храма: протојереј-ставрофор Милета Кљајевић, протојереји Јован Радовић и Блажо Божовић, ђакон Лука Павићевић уз молитвено учешће проте Милуна Фемића.
На литургијске возгласе одговарали су појци Цркве Свети Ђорђе, праћени верним народом Божијим.
Након прочитаног јеванђелског зачала, словом поуке обратио се началствујући свештенослужитељ, прота Шљиванчанин:
,, Овај јеванђелски догађај о умножењу хљебова, говори нам о томе да је Исус Христос, Бог и Спаситељ; да Њему који је створио свијет и све што је у свијету, није ни необично што је са пет хљебова и двије рибе нахранио пет хиљада људи, осим жена и дјеце, што значи да је било десет хиљада људи. Он нас поучава како да живимо у овом свијету, како да се спасавамо и гдје је наше спасење; како треба да имамо пажњу и бригу једни за друге; да смо спремни да се једни другима нађемо и да оно што имамо, то и дамо.
Много су важне реченице у којима се говори да – Он погледавши на небо, благослови, преломи, даде својим ученицима а они своме народу – гдје је Господ показао важност молитве, и да и ми вјерујући у Христа као Спаситеља, већ овдје се хранимо хљебом живота, који се непрестано умножава и који не може никада нестати – и да ће се то храњење наставити у царству Божијем.
Дакле ова прича има и евхраистијску слику али и поуку за наш свакодневни живот – да смо спремни да погледамо потребе других, да поред тога што у Бога гледамо, гледамо у ближње. А са друге стране да смо спремни да им дамо оно што имамо.
А како ће то бити довољно за наше ближње, најбоље нам говори ова прича. Ако са вјером и са љубављу дамо и оно мало што имамо – у том тренутку и свом животу – ми ћемо тиме моћи да утјешимо другога и да буде довољно за наше спасење.
Ова прича нам говори како се Божијом љубављу умножава добро и како ако смо спремни и мало добро да учинимо ближњему, како ће се од тога десити чудо – и како ће то бити велико за њега. Нема човјека на овој земљи који не може учинити добро другоме, а кад то учинимо и ставимо пред ноге Христове, то ће бити велико, и биће и за наше спасење довољно.
Данас славимо и спомен Шест Васељенских сабора (од првог у Никеји 325.год. до Шестог 681.год.) Шта је суштина тих сабора ? На њима је доста речено и доста одлучено и што се тиче правила и дисиплине живота у Цркви. У најкраћем, могли бисмо рећи – сабирали су се епископи из цијелога свијета – они су чували и утврђивали вјеру коју је Христос донио, која је откривена Богом, коју су апостоли даље предали – не своју вјеру и своје ставове, већ Богом откривену вјеру и формулисали, да би ми могли њоме живјети и да би она остала сачувана и неповријеђена, до краја свијета, јер је било оних и биће, који су насртали на Цркву, на истине вјере, али Цркву Христову нико неће моћи надвладати, што смо могли на својој кожи осјетити.
Свети Оци су ту истиниту вјеру у Христа, Свету Тројицу, у Христа Богочовјека, (да је Исус, Син Божији, да је раван Богу, да су у Христу двије природе – божанска и човјечанска, неразлучно, нераздјељиво повезане и спојене, да је Свети Дух, раван Оцу и Сину, да је Пресвета Богородица заиста Богородица, да је родила Сина Божијега и многе још друге важне и најважније истине), утврдили, формулисали и предали – Цркви Божијој, да њоме живимо и да Њу утврђујемо и чувамо; да је истинита вјера, ствар спасења – јер, не може човјек да вјерује било како, него да нам је Бог открио како треба живјети и да ту вјеру треба чували.
Ту нам је и Свети архангел Гаврило, један од оних који стоји на челу анђелске војске који објављује Божију вољу; знамо, да је ту најважнију вијест – да ће Син Божији доћи у овај свијет – донио Пресветој Богородици; њега молимо да нас штити, и да нас упућује да идемо Божијим путем.
Црква је сабор. У Цркви је Бог наш – Отац, Син и Свети Дух. Син Божији је постао Син Човјечији. Са нама је кроз своје тијело глава Цркве а ми сви смо удови Његовог тијела. Вјера у Њега је чувана и сачувана вијековима, кроз Свете Оце. Бог увијек шаље свете и Божије људе у овај свијет, да чувају вјеру и живе њоме; а да нашем спасењу помажу свети анђели Божији, који нам помажу да идемо Божијим путем, у том Сабору ми живимо у кога смо се укључили светим крштењем. У том Сабору треба да живимо нашим подвигом, жртвом, трудом, бригом за друге и дијељењем оним што нам је Бог дао, а за утјеху ближњима и спасење наше“ – поручио је началствујући свештенослужитељ, протојереј Мирчета Шљиванчанин.
Заједничарење свештенослужитеља и парохијана настављено је у Светогергијевском дому уз пригодно послужење.
Том приликом Олга Оља Стојановић – у име одбора цркве на Пардусу уручила Захвалницу, проти Милуну Фемићу – за несебичну љубав према Мајци Цркви, нарочито пројављену кроз допринос на изградњи Цркве, на брду Пардус, у Љешанској нахији.
Елза Бибић
Фото/Видео: Дарко Радуновић
