Његово високопреосвештенство Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г.Јоаникије служио је Свету заупокојену литургију над одром новопредстављеног острошког монаха Јелисеја у Цркви Рођења Светог Јована Крститеља у острошком Скиту Јован До код Никшића, 9. јула 2026. године на празник Преподобног Давида Солунског.
Саслуживали су му острошки игуман архимандрит Сергије са сабраћом, бројним свештенством и свештеномонаштвом Митрополије црногорско-приморске и Епархије будимљанско-никшићке, уз молитвено учешће породице и родбине монаха Јелисеја (Радановића), бројног свештенства, монаштва и вјерног народа.
Послије читања Светог Јеванђеља сабранима се ријечима утјехе и наде у васкрсење и живот вјечни обратио игуман Сергије.
– Молимо се за покој његове душе, за његову блажену кончину коју је овде доживио и за благословени пут ка Господу који нас из Светог Јеванђеља и повучава и храбри и утврђује у вјери и поучава нас ријечима кад каже, као што чусмо у Јеванђељу, “не тражим вољу своју, него вољу Бога Оца”. Те ријечи као човјек који је препознао Христа који је, као што чули и у посланици Светог апостола Павла, у свом уму, у свом бићу које је наш отац, монах Јелисеј, добро доживио и које су се у њега урезале и које су га одредиле – бесједио је о. Сергије.
Говорећи о. Јелисеју, игуман Сергије је истакао да је он достигао велику мудрост.
– И данас не треба да се жали због њега, данас треба да кажемо “слава ти Боже”, јер данас је жетва. Дошао је дан кад је Господ послао своје анђеле да уберу зрео и пун плод који је у свом бићу, у својој души, у свом тијелу отац Јелисеј принио и сазрео. И вјерујте, не причам ово као утјеху себи или вама, него, ја сам исповиједао оца Јелисеја, он се прије неки дан исповиједао, разговарали смо, свако ситницу из своје душе изнио је пред Господом, а уредан је и честит био. Ево гледајте, трагови његових руку и трудова још увијек су овдје, ове декорације цвјетне, све ово је његова рука с љубављу принијела. Прекјуче је овуда трчкарао и као анђео летио да послужи, услужи, да се прослави слава Ивањдан. Он је носио толико тога са радошћу, са одушевљењем, он је то желио. Он је у томе остваривао своје биће, вршећи да поновим оно “не тражим вољу своју, него вољу Оца који ме је послао”- рекао је о.Сергије.
Монах Јелисеј непрестано је стражио над својом душом да се испуни јеванђељски принцип и закон и да самога себе, али не самога себе да принесе Богу, истакао је о. Сергије.
– Ја врло добро знам, он је непрестано, брижно, братски, синовски, родитељски, бринуо за све вас, драга родбино, приносио молитве Господу Богу, он је самога себе принио на службу Богу да би вам на тај начин најтоплије, најсигурније послужио и својим животом био вама подршка. Немојте мислити да ми данас остајемо без те његове подршке. Ја са великим увјерењем и вјером вам кажем да ће од данас он још слободније, још очигледније да пред Господом Богом се моли за вас. Ви данас и убудуће будите сигурни да имате и пред Господом велику част и благослов да, и породица Радановић и породица Драшковић, и сви који сте дио његовога бића и живота, да данас имате коријен на небу. И само још ревносније да служите Богу, Богу којег је наш отац Јелисеј заволио свим срцем, којем је са пуно љубави и одушевљења и радости служио и којем се и сам предао – поручио је о. Сергије обраћајући се сабранима.
Сабрани који посте Петровски пост примили су Свето причешће.
Велики број родбине, пријатеља, познаника и вјерног народа сабрао се у острошком скиту, како би се од њега опростили и пружили ријечи утјехе острошкој братији и члановима породице оца Јелисеја.
Монашко опијело над његовим одром служио је Високопреосвећени Митрополит Јоаникије са бројним саслужитељима.
Обраћајући се сабранима, Митрополит је истакао да данас у наручје Божије одлази један од најбољих, најревноснијих и најприкладнијих монаха острошке обитељи.
– Сваки одлазак и сваки растанак између нас, који смо у љубави Божијој има сјенку туге, а камоли када одлази човек заувијек из овога живота. Међутим, оно што нас тјеши, он одлази у нови живот. Исто тако нас тјеши што се он на вријеме опредијелио да стекне оно што је најважније у овоме земаљском животу. На вријеме се сјетио своје душе и на вријеме почео да ради на своме спасењу. Многи људи поживе цио живот и прилијепе се за овај свијет и никада не помисле на вјечност. Ако мисао о вјечности дође до њиховог ума, они је одгоне као неку страну и опасну мисао. А заправо, вриједност човјековога живота на крају се мјери по томе колико је човјек мислио на вјечност и колико се спремао за вјечност. И колико је упијао вјечност докле је био у овоме пролазноме, привременом животу. Како говори Свети Серафим Саровски “циљ људског живота овдје на земљи је стицање дарова Духа Светога”. Стицање онога блага које је нетрулежно и непропадљиво – бесједио је Митрополит Јоаникије.
Управо томе је, додао је, тежио отац наш Јелисеј.
– Наш отац Јелисеј овај привремени живот је поживио тако што је мислио на вјечност и дуго се спремао за монашки чин и за монашку службу. Прво је отишао на Косово и Метохију и тамо послужио Манастиру Светих архангела, тој великој и славној светињи задужбина српског цара Душана, но нажалост разрушеној. Међутим то је она светиња чија се слава, као и многих наших других светиња вазнијела на небеса и отуда из оног свијета нас обасјава. Интересантно је да та светиња данас сабира велики народ са свих страна. Иако је ту од нас православних Срба мало остало, веома мало, светиња сабира скоро као и Високи Дечани који су остали непоколебиви, захваљујући добрим монасима међу којима је поживио и наш отац Јелисеј једно вријеме. А касније се вратио ближе своме завичају да послужи Светом Василију Острошком, да послужи живоме Богу поред живога свеца Светог Василија Острошког и ту се удостојио да постриже и своје власи и да прими монашки чин. А по послушању понајвише је боравио овдје у Јован Долу и био ревносан монах, пун љубави Божије, пун ревности Божије да што више послужи светињи, да што више послужи Богу и народу и да покаже што више Божије љубави и према светињи и према народу – поручио је Митрополит Јоаникије подсјетивши како је само прије два дана о. Јелисеј дочекивао вјерни народ поводом манастирске славе Ивањдана.
Митрополит Јоаникије подсјетио је на ријечи игумана Сергија да је о. Јелисеј био монах врло истанчане и дубоке савјести.
– Е то нам све свједочи да се он лијепо спремио за овај одлазак, да се испунио Божијом благодаћу, Божијом свјетлошћу које људске тјелесне очи не виде, али коју је он гледао својим духовним очима и њој стремио и њоме своју монашку богочежљиву душу напојио. Зато можемо данас са смјелошћу пред Господом који нам даје Божија милост, да пјевамо заједно сви једнодушно “Блажен је пут којим данас идеш душо, јер ти је припремљено мјесто покоја”. Оставља наш отац Јелисеј и нас, и своју родбину, и овај варљиви и пропадљиви свијет и иде у наручје своме Господу коме је служио, и иде у наручје Христово коме је послужио у овоме животу и коме се завјетовао на службу светим монашким чином. И нека би Господ дао да његова душа засвијетли свјетлошћу Божијом у ономе свијету да га пригрли милост Божија, љубав Божија, да га Господ Исус Христос настани у своме божанском живоносном наручју и да му дарује своје вјечно царство – рекао је Високопреосвећени Митрополит.
Обраћајући се сабранима нагласио је да је ово привремени растанак са оцем Јелисејем, али да нас је његов одлазак подсјетио да треба да мислимо на своју кончину и да се припремимо као прави хришћани.
– Нека би Господ дао утјеху и надомјестио овај велики губитак у овој светој обитељи. Нека би Господ дао утјеху његовој честитој мајци, и брату, и сестрама, и великој породици Радановић. Нека их Господ награди, утјеши, благослови и сложи и умножи и нека његова родбина чува свети спомен на овога честитога монаха, оца Јелисеја. То ће бити веома корисно и велики благослов за цијелу његову родбину, а ми да се што више трудимо да угодимо Господу да буде што више братске љубави, заједништва међу нама, јер кад тога имамо онда сваки недостатак и сваки проблем који имамо у овог животу и сваки губитак, лакше поднесемо и све нам то бива на спасење. Блажен је пут којим данас идеш душо, јер ти је припремљено мјесто покоја. Вјечан ти спомен наш драги у Христу брате, оче Јелисеју – поручио је Митрополит Јоаникије.
Потом су земни остаци о. Јелисеја пренесени на манастирско гробље и положени у земљу.
У име породице, сабранима се обратио његов сестрић Михаило Дени Поповић истичући да породица о. Јелисеја испраћа са надом у васкрсење и живот вјечни.
– Отац Јелисеј рођен је у Никшићу 1964. године као Слободан Радановић, син Луке и Јелке Радановић. У Никшићу је завршио основну и средњу школу. Одрастао је у Глибавцу, породичној кући, у којој је од малена учио шта значи поштење и одговорност. Кад му је отац Лука преминуо, он је као најстарије дјете на себе преузео терет који тада није бирао. Запослио се је у Јаворку, радио на другим пословима, а касније га је пут одвео у Нови Сад, где је завршио хомеопатију и њом се бавио неко вријеме. А тај пут није био коначан, водио га је даље. Прво као искушеника у Манастиру св. Архангела Михаила у Призрену, а затим у Острогу гдје је 17. фебруара 2022. године од руке Митрополита црногорско-приморског Јоаникија замонашен и постао оно што је чини ми се одувијек носио у себи, монах Јелисеј – казао је Михаило.
Подсјетио је да је волио свој родни Глибавац и своје Глибавчане, те да се молио за своје најближе, али и за оне људе које можда само једном у животу видио.
– И вјерујемо да та твоја молитва, која обухвата и најближе и случајног пролазника, није престала данас, само је сада ближе Богу и још јача. На нама је да оно што смо од њега примили ријеч, доброту, праведност, не задржимо за себе, него да то пренесемо даље другима, онако како је он то чинио цијелога живота. Тешко нам је да вјерујемо да га више нема поред нас, у овом облику, у којем смо га сви познавали и вољели, али лакше нам је кад помислимо да није заиста отишао. Само је на неки начин отишао кући, ближе Богу коме је припадао цијелог живота – поручио је његов сестрић Михаило.
Вјечан спомен оцу нашем Јелисеју!
Извор: Манастир Острог
