У организацији Црквене општине Бар и Саборног храма Светог Јована Владимира, у порти барског храма, на празник Светог мученика Кнеза Лазара и Светих српских мученика, одржано је Видовданско вече.
Видовданску бесједу одржао је књижевник Будимир Дубак, а вече је протекло уз богат културно-умјетнички програм који су приредили: КУД „Свети Јован Владимир“, Хор „Свети Јован Владимир“, Пјевачка група „Дарови Светог Јована Владимира“ и дјечији хор Саборног храма Светог Јована Владимира. Програм је водио богослов Никола Зековић.
Преносимо у цјелости Видовданску бесједу књижевника Будимира Дубака
ВИДОВДАН – НАШ ОЧИЊИ ВИД
„Битка за освајање града Троје по Хомеру је трајала 10 година, а Бој на Косову се збио од пријеподнева до заласка сунца, на Видовдан 1389. године. Међутим, тај Видовдан траје у живој успомени српског народа већ 637 година. И трајаће, док је свијета и вијека. Зато смо се и данас сабрали, на Видовдан, у Бару, у Храму Светог Јована Владимира, не да би славили „пропаст царства српскога” и празновали своју погибију, већ „празнујемо умртвљење смрти и почетак инога, вјечнога живота”. Славимо догађај који је означио коначно опредјељење српског народа за Царство Небеско и улазак у свештену историју спасења у Христу. Крв Светога кнеза Лазара и косовских витезова „за крст часни и слободу златну” представља жртвену крв, проливену за Косовски завјет, који је истовјетан са Светосављем, а оба опредјељења се сливају у Голготски завјет Господа нашег Исуса Христа. На Косову се, како каже Свети владика Николај, „наша историја одиграла на најширем плану, на трагичној и узвишеној граници небеског и земаљског, Божјег и људског… Косово нас је учинило великим народом. Оно је наша народна Голгота, али у исто време наше народно васкрсење, духовно и морално”. Косовски завјет није никаква идеологија, како га је понекад тумачила савремена наука, већ је „опредељење и исповедање нашег хришћанског православног идентитета, континуитет нашег народног духовног бића и литургијског памћења”, каже Жарко Видовић. Лазарев Косовски завјет није само Голготски завјет Христов, већ је и завјет Светој Богородици. У пјесми „Пропаст царства српскога” Свети Илија носи „књигу од Богородице” и спушта је на кољено „цару на Косово”. Богомајка бесједи кроз саму књигу, која пита цара Лазара: „Коме ћеш се привољети царству?” И ту Свети кнез Лазар полаже Косовски завјет, привољевши се Царству Небескоме. Није никакво чудо што је великомученик косовски даровао дио Часног појаса Пресвете Богородице и частицу Часнога крста светогорском манастиру Ватопеду, у знак захвалности за књигу што му је пред одсудни бој долетјела „Од светиње, од Јерусалима”, али и из дубоке захвалности што је ова царска лавра на Атосу примила под своје окриље Светога Саву и Светога Симеона Мироточивог. Отуда је поклоњење Часном појасу Пресвете Богородице у Храму Светога Саве у Београду истовремено и поклоњење Светом Сави и Светом кнезу Лазару. Косово и Метохија је жива рана српског народа. Одавно на тој нашој светој земљи ходимо голготским путем. Његош цијелу своју националну идеју темељи на Косовском завјету. Свједочећи васкрсење Христово он је Косово видио као поље страшног суда, насред којег је „содом запушио”. Али га доживљава и као гробницу Христову, у којој српско „надање закопано” чека васкрсење свеколиког многострадалног народа. Косово је живоносни Христов гроб свих Срба. Господ је пред распеће говорио: „Сад је суд овоме свијету”. Блаженопочивиши митрополит Амфилохије је у нашем времену својим животом и дјелом „Љетопис новог косовског распећа” непоновљиво свједочио о новим страдањима на Косову и Метохији. Он каже да се тај Христов суд пред распећем и „данас јавља и открива и нама и свим Европљанима и свим земаљским народима управо на Косову. То је провјера људи и народа, то је провјера људске правде и неправде. Најдубљи сукоб зла и добра, мржње и љубави, безумља и умља се пројавио на Косову и Метохији… ” Свједоци смо, браћо и сестре, страдања и данас у нашој колијевци, док српски народ широм Васељене светкује завјетни празник – Видовдан. Мржња управља тим демонским силама, које нас гоне, руше, пале и скрнаве наше храмове. Јер, по ријечи Христовој: „Ако су мене мрзјели и вас ће мрзјети”. И додаје Господ наш, да је разлог те паклене мржње то што смо Његови и што носимо на себи печат Његов. Нека би Бог дао да Свети Вид отвори очи цијелом српском народу, да сви прогледамо, да се обожимо, сложимо, умножимо и надахнемо жртвом и вјером наших неумрлих предака. Али нека и наше гонитеље излијечи од сљепила мржње, како би видјели да зло никоме добра није донијело. Молимо се Светом великомученику косовском Лазару да нас благослови, из Царства Небеског.“
Текст/фото/видео: Дејан Вукић
