Поводом прославе Марковдана, славе града Подгорице, Митрополија црногорско-приморска, Црквена општина Подгорица и Црква Св. Георгија под Горицом, од 4. до 10. маја организују Дане Светог Марка у Подгорици
Традиционалну Марковданску литију, у петак, 8. маја, улицама Подгорице предводиће Његово високопреосвештенство Архиепископ цетињски и Митрополит црногорско-приморски господин Јоаникије.
Литија ће од Цркве Светог Ђорђа кренути у 18 сати.
О Марковданској литији, те светињама које су свједоци њеног трајања, у прошлонедјељној емисији „Поп рецензије“ говорио је протојереј Никола Пејовић.
„Марковданска литија, макар оно што знамо и што можемо да прочитамо у предратним часописима, у вријеме када је она обиљежавана као неки традиционални догађај, није сигурно нешто што су измислили тадашњи становници овога града. Они су чували неко вјековно предање на које су се наслонили, имајући осјећај, као што и ми имамо осјећај да нијесмо ништа ново под сунцем донијели, него да смо дужни да оно што је било у нашем народу чувамо и да му дајемо један нови садржај, предајући га онима који долазе послије нас“, казао је отац Никола.
Он је додао да је Марковданска литија била тежња тадашњих Подгоричана да се оживи сјећање на древну светињу.
„То је Манастир Светог апостола и јеванђелисте Марка, који се налазио на том простору гдје су сада куће породице Ђечевић и који је, по предању, манастир који је саградио Свети Сава. Неки аутори кажу да је чак и прва епископија зетска била на том мјесту један кратак временски период, али то је у овом контексту можда мање важно.“
Старјешина Саборног храма Христовог Васкрсења у Подгорици, протојереј Никола Пејовић, навео је да се двије велике светиње које се везују за Манастир Светог апостола Марка чувају у подгоричком Саборном храму.
„Ми чувамо двије светиње које су свједок тог трајања, сјећања и тог памћења. Двије велике светиње, а то су лобања Свете преподобномученице Февроније и дио руке Светог Теодора Стратилата. То су светиње које су се чувале у Манастиру Светог Марка и, кад је манастир срушен и када су куће Ђечевића ту саграђене, оне су сачуване као велика светиња у тој породици. Почетком 20. вијека, кад је то предање, да тако кажем, поново оживјело и када је дошла слобода и стекли се услови да може и у вјерском обреду да се обнови то вјековно памћење, они су те светиње вратили цетињском митрополиту.“
Подсјетио је да су ове двије светиње неко вријеме заједно боравиле у Цетињском манастиру, а потом је кратко лобања Свете Февроније била и у Манастиру Ждребаоник.
„Лобању Свете Февроније митрополит је однио у Манастир Ждребаоник, када је замонашио монахињу Февронију, која је у Манастиру Ждребаонику, а када је освештан храм Христовог Васкрсења, онда је поново те двије светиње вратио у Подгорицу и оне се сада чувају у Саборном храму Христовог Васкрсења и доступне су сваком вјернику на поклоњење и цјеливање.“
Кивот са ове двије светиње и дјеловима моштију многих Светих Божијих угодника, које су кроз вријеме, промислом Божијим, долазиле у Саборни храм Христовог Васкрсења у Подгорици, смјештен је са сјеверне стране храма.
По нацртима протојереја-ставрофора Драгана Митровића, кивот је сачинио клесар Драган Кркељић.
О. Б.
