Увођење вјеронауке у школе не би нашкодило секуларном државном уређењу и не би допринијело подјелама, већ напротив, сматрају представници православне и исламске заједнице у емисији „Реферат“. Са друге стране, представник невладине организације оцијенио је да би увођење вјеронауке допринијело подјелама, у друштву које је, како каже, већ довољно подијељено.
Архијерејски намјесник подгоричко-колашински, протојереј-ставрофор Гојко Перовић, сматра да вјеронаука може да послужи да се грађани што боље упознају с тим шта је вјера, црква, као и чему нас учи, односно шта није и чему нас не учи и да ће то бити и боље у грађанској свијести.
Истиче да је јасно да има тонова да се иде са нивоа идеолошке мржње према религији.
„Јасно је да има и таквих тонова. Можда нису процентуално заступљени у грађанству, али су и те како медијски гласни. Секуларно друштво се доживљава у свом најекстремнијем облику да се религија, као и свака појава религиозности, сматра лошом. Ако се уведе нешто попут изборног предмета, у мору часова редовне наставе, онда ту не видим неки велики проблем. Подјела је већ загарантована. Наша дјеца су већ подјељена тиме што неко слави Васкрс, а неко исламске празнике, али то не значи да они не могу бити заједно на осталим часовима“, казао је Перовић.
Наводи да је за увођење вјеронауке, али не по сваку цијену.
„Ово је врло осјетљиво питање и потребна је припрема. Црква је у принципу за увођење вјеронауке. Од 55 европских држава, чак 50 има неки облик вјеронауке. Врло угледне европске демократије као што су Њемачка, Италија, Шпанија, Аустрија… имају чак загарантовано право конфесионалне вјеронауке. То не нарушава секуларну структуру државе. Црква не жели да прописује планове и програме, а да не хаје за то што каже држава. Вјерска заједница је ту да кандидује програм, а држава да га усваја“, истакао је Перовић.
Према његовим ријечима, увођење вјеронауке не би допринијело подјелама, већ би могло само да користи.
„Грађанском друштву не би штетило и да би у одређеној мјери зацијелило подјеле или макар потенцијале за те подјеле, ако бисмо дјеци приказали и основе оне вјере које су изродиле Горски вијенац, Микеланђелова ликовна дјела, Бахове духовне композиције, неке од најстаријих џамија у Црној Гори…“, казао је Перовић.
Подсјећа да док смо имали вјеронауку, нисмо имали овакву подјелу – на Србе и Црногорце, Бошњаке и муслимане…
Бурџовић: Увођење вјеронауке у школе не би нашкодило секуларном државном уређењу
Главни имам Меџлиса исламске заједнице у Бијелом Пољу, Енис Бурџовић је истакао да увођење вјеронауке у школе не би нашкодило секуларном државном уређењу.
„Секуларизам препознаје религиозне разлике као богатство. Вјековима овдје егзистирамо једни уз друге, а човјек се плаши непознатог. По моделима секуларне државе, нпр. у Холандији 25 одсто је само државних школа“, казао је Бурџовић.
Он наводи да вјерске заједнице не би наметнуле школски програм који не би био прилагођен грађанској држави.
„Увођење вјеронауке би било стављање вјере у контекст употребе. Култура није вјера, а свака вјера има културу. Онај који не поштује туђу вјеру има проблем са својом вјером. Вјеронаука би промовисала право промовисање вјере, не може једна научна дисциплина ставити науку и вјеру једну поред друге. У вјери се вјерује аргументом, а не слијепим вјеровањем. Не бисмо имали проблема ни да отворимо културу пропитивања у шта смо вјеровали вијековима“, рекао је Бурџовић.
По његовом мишљењу, вјеронаука у школама пружа компетенцију теолошких структура у вјерским заједницама.
Ђукановић: Црна Гора није спремна за увођење вјеронауке
Програмски директор у НВО Центар за гарађанско образовање, Петар Ђукановић казао је да Црна Гора није спремна за увођење вјеронауке и да је то могуће само у уређеним демократским друштвима.
„У уређеним демократским друштвима, системима који функционишу, увођење вјеронауке у школе не представља толико велики проблем. Имамо примјер Њемачке, гдје вјеронаука постоји у образовању, али је проблем што ми нисмо такав систем и зрело демократско друштво. Ми смо поларизовано друштво и то управо поларизовано по националним и религијским основама и линијама“, казао је Ђукановић.
Сматра да би увођење вјеронауке, конфесионалне, у образовни и јавни систем, значило и ризик за преливање тих подјела међу дјецом у самом систему образовања.
Ђукановић наводи да су подјеле видљиве и сада, те да се базирају на разликама које се потенцирају у смислу националне и религијске припадности.
„Увођење конфесионалне вјеронауке у формални образовни систем, уз уплив политичара који увијек нађу начин да профитирају, значило би и сигурни ризик да се подјеле наставе и у учионицама и школама“, навео је Ђукановић.
Истиче да они немају ништа против да се у образовању разговара о вјери и религији, али да би вјеронаука у смислу учења о вјери из вјере, требало да остане у домену онога што су породица и вјерске заједнице.
„Грађанско васпитање је 2000. године уведено у наш школски систем, 2017. године је постао изборни предмет. Тај предмет није испунио очекивања и циљеве постављене када је предмет уведен. Систем није подржао реализацију грађанског образовања како је стратешки замишљена“, казао је Ђукановић.
Извор:РТВ Подгорица
