Отац Макарије: Господ, који је Љубав, дошао је да нам покаже да има човјека!
Игуман манастира Савина јеромонах Макарије одговарао је на питања слушалаца емисије „Питајте свештеника Радија ,,Светигора“ у четврту недјељу по празнику Васкрсења Господа и Спаса нашега Исуса Христа.
Тумачећи Свето Јеванђеље на Недјељу раслабљеног отац Макарије је казао да се однос између човјека и човјека гради на основу односа човјека и Бога.
„Љубав је одрицање од себе и својих жеља и потреба да бисмо задобили вјечни живот и Царство небеско“- казао је отац Макарије и подсјетио на значај ријечи из ове јевенђелске приче када раслабљени одговара Господу на питање зашто не уђе у бању ријечима: Немам човјека!
„Господ је дошао да нам покаже како треба да живимо и да има човјека дајући нам себе који је сама Љубав. Плод наше љубави према ближима је милосрђе. Те потресне ријечи ,,Немам човјека“ предокус су пакла овдје на земљи, одсутности Божије у човјеку и одрицања човјека од Бога, и ако се не покајемо, примајући Бога, односно љубав у своје срце, то стање ће се пренијети на вјечни живот. Злом не може да се добије добро нити се мржњом може добити љубав“- казао је отац Макарије.
Треба читати дјела Светог Владике Николаја чији дјелић моштију се чува у Савини.
У наставку емисије отац Макрије је слушаоце подсјетио на светитељски лик Светог Владике Николаја Охридског и Жичког, од чијег се рођења ове године прославља 140 година, 70 година од упокојења и 35 година од враћања његових светих моштију у Лелић.
„У манастиру Савина се чува дјелић моштију Светог Владике Николаја који је у манастиру Савина провео двије године од 1902.до1904. године. Треба стално читати дјела Светог Владике Николаја и молити му се: Свети оче Николаје моли Бога за нас. Свети Владика је тада казао да ће се вратити у Савину и вратио се преко својих светих моштију. У Светог Владику Никоја се уселио Дух Свети створивши од њега духовну лиру чије су мисли равне мислима светих отаца и богослова, које нису разумљиве онима који не живе хришћански. Његове ,,Молитве на језеру“ су химне Богу које човјек може да чита као молитве и кроз које може да види гдје се он у ствари налази у односу на Бога“- казао је отац Макарије.
Свети Георгије-слава многих Срба
Отац Макарије је у наставку емисије говорио и о светитељском лику Светог великомученика Георгија кога ћемо прославити у сриједу 6. маја.
„Не осуђуј никога и бићеш спасен“.Осуђуј себе да не би осуђивао другога.“
Након уводног дијела емисије у коме је тумачио Свето Јеванђеље и говорио празницима Светог Владике Никола и Ђурђевдану, отац Макарије је одговарао на питања слушалаца емисије „Питајте свештеника“ од којих се прво односило на поруку Светог Макарија Великог: Не осуђуј никога и бићеш спасен.
„Не треба никога осуђивати осмим самих себе и то је истински пут покајања. Самоосуђивање доноси много користи у духовном животу. Благодаћу Божијом опраштају се многи гријеси када их признајемо али не падајући у очај. У дубини покајања је кључ нашег спасења. Онај који се површно каје никада се неће сусрести са Богом и он може да пострада јер никад није опипљиво срео љубав Божију. Мораш осуђивати себе да не би осуђивао другога то је духовни рад на себи како би живио у Христу у радости у овом животу а у вјечности у присном односу са Богом“- казао је игуман Савински.
Међу питањима нашла су се и сљедећа:
Како протумачити сузе на молитви?
„Тренутак када ум буде привучен благодаћу Духа Светога и када се спусти у срце, препознаје се само опитом. То је тренутак да осјећаш да си ти оно што читаш у молитви што изазива гануће и сузе. Само Бог може да нас научи молитви, јер Дух дише гдје хоће. Човјек треба да остане на томе, да заустави тај тренутак и пусти Бога да дејствује у њему“- казао је отац Макарије одговарајући на питање о сузама за вријеме молитве, упућујући на читање књига оца Емилијана.
„Поводи за сузе могу бити погрешни, могу бити и потврда да нећемо да се покајемо. Зато их треба испитивати и треба им вјеровати тек кад се очисти срце. Пазимо да не паднемо у стање туге која води у депресију и уништава човјека. Зато је потребно много молитве да би се човјек спасио од демонских замки“- рекао је игуман манастира Савина.
Kaко, као православни хришћани, да гледамо на ратне злочине у свијету?
„Најбоље је да видимо патњу у својој микрооколини. Најприје да се трудимо да у нашој души и окружењу не буде патње па ћемо на тај начин помоћи и Гази, и Палестини, и Украјини и Ираку“- рекао је отац Макарије.
Како постићи дух скрушености?
„Док год човјек у себи осјећа тугу, он се није искрено покајао, јер човјек пада у депресију зато што се узда у себе, а неискрен је према Богу. Ако сам горд, нећу устати, а ако сам смирен устаћу и кајати се ма колико пута да паднем. Христос ће ми доносити радост, иако сам био у блату гријеха. Треба да донесемо одлуку да ћемо прије умријети него бити у гријеху и онда ћу неминовно добити радост и срести се са Христом осјећајући Његову благост и љубав. То човјека ослобађа од окова гријеха и васкрсава га.
Како протумачити да „свако зло има и своје добро.“
-Старац Јефрем Филотејски и Аризонски каже: ,,Не плаши се невидљивих непријатеља, јер си се обукао у Христа. Међутим, требало би да задрхтиш кад приметиш да те због твојих грехова благодат више не штити. Чак и тада, „свако зло има и своје добро.“ Побрини се да служиш Богу са страхом и трепетом, јер вешти злобник, нека га Бог уништи, спотиче подвижнике и чека време немара, а онда се махнито баца на њих, покушавајући да их, ако је то могуће, живе баци у пакао.“
-У животу сваког хришћанина постоје они периоди када нам је све тешко, када је за одлазак у Цркву и стајање на служби потребан огроман напор, када нам је молитва претешка, расејана или је уопште нема, када духовну литературу радије заменимо садржајем са друштвених мрежа. Ти периоди знају понекад и да потрају доста дуго. Како се борити у тим ситуацијама? Знамо да морају да постоје, али како што пре и са што мањим последицама изаћи из њих? Које конкретне духовне навике или приступе можемо применити да пребродимо те ,,духовно сушне периоде“?
-Код Светог Јована Лествичника налазимо: ,,Понекад Бог благосиља велике падове у грехе, знајући да ће из њих произићи велико покајање.“
Цијелу емисију „Питајте свештеника“ препоручујемо да послушате на страници Радија „Светигора“.
