Светим евхаристијским сабрањем у Цркви Светог Ђорђа под Горицом, јуче је, у недељу раслабљеног, началствовао протојереј Мирчета Шљиванчанин – старјешина храма уз саслужење протојереја-ставрофора Милете Кљајевића, протојереја Јована Радовића и ђакона Луке Павићевића.
На литургијске возгласе одговарао је Хор Светосавник, под руководством Ратке Вујачић.
Након прочитаног јеванђелског зачала, словом поуке сабранима у храму Господњем, обратио се началствујући свештенослужитељ, прота Шљиванчанин:
,, У овој недјељи, поздрављајући се ријечима вјере, љубави и наде Христос васкрсе , како нас учи Свети Јустин Ћелијски, садржан је сав смисао живота и постојања свакога човјека и читавога свијета.
Данашња недјеља, четврта по Пасхи, посвећена је раслабљеноме човјеку. У овом јеванђелском догађају видимо како га Господ исцјељује, показујући да је Он истинити Љекар душа и тијела наших. Само Он дарује потпуно исцјељење и цјеловитост човјеку, јер је тај благослов повјерио својој Цркви и апостолима – све до дана данашњега.
Пуноћа исцјељења доћи ће у дан општега васкрсења, када Господ поново дође; а свако исцјељење у овоме свијету само је предукус и слика онога савршеног исцјељења у Царству Божијем.
Из данашњег Јеванђеља сазнајемо да је Господ исцијелио човјека који је тридесет осам година чекао оздрављење код бање Витезде, у којој је анђео Господњи повремено узбуркавао воду, и ко би први ушао – оздравио би. Али овај несрећни човјек није имао никога да га спусти у воду. И тек када је дошао Спаситељ, даровано му је исцјељење – на једноставно питање: „Желиш ли здрав да будеш?“
Шта из овога можемо научити ? Прије свега – дивити се и прославити Бога због Његове неизрециве милости. Али и видјети стрпљење овога човјека, који је пуних 38 година трпио и чекао. То нас учи да и ми носимо свој крст са трпљењем, вјерујући да ће Господ доћи и даровати снагу и исцјељење.
Но, у овој причи има и нешто тужно: поред толиког народа, нико се за 38 година није нашао да помогне раслабљеноме. Колико то личи на нас! Често смо обузети собом, мислећи да је наша мука највећа, па не примјећујемо ближњега који страда.
Још једна поука долази кроз реакцију јеврејских старјешина. Умјесто радости због исцјељења, они осуђују човјека што носи одар у суботу. Тако се открива опасност да правила и закони постану важнији од самога Бога. А Господ нам показује да је добро чинити увијек, да љубав нема ограничења и да су Бог и човјек увијек на првоме мјесту.“ – поручио је началствујући свештенослужитељ, прота Шљиванчанин.
Потом су сви они који су се припремали приступили Светој тајни причешћа.
Заједничараење свештенослужитеља и парохијана, настављено је у Светогеоргијевском дому.
Час вјеронауке за полазнике школе Свети Ђорђе, одржала је протиница Надица Радовић, а потом је за полазнике Школе Свети Наум Охридски, час одржала вјероучитељица Душка Станишић.
Елза Бибић
Фото/Видео: Дарко Радуновић
