Његова светост Патријарх српски г. Порфирије служио је данас, 3.маја, у Недељу раслабљеног, на празник Светог Владике Николаја, Свету архијерејску литургију у манастиру Лелић, светињи у којој се чувају мошти великог српског и свеправославног светитеља.
Пре почетка Свете литургије, Патријарх се поклонио моштима Светог Владике Николаја, а током богослужења одликовао је игумана Манастира Лелић, оца Георгија, чином архимандрита.
Његовој светости саслуживали су високопреосвећена господа Митрополити: врањски Пахомије, шумадијски Јован, рашко-призренски Теодосије, тимочки Иларион, нишки Арсеније и будимљанско-никшићки Методије, високопреосвећени Архиепископ горњокарловачки Герасим, као и преосвећена господа Епископи: буеносајрески и јужно-централноамерички Кирило, осечкопољски и барањски Херувим, шабачки Јеротеј, ремезијански Стефан, мохачки Дамаскин, топлички Петар и јенопољски Никон, уз домаћина, Епископа ваљевског Исихија.
Светој литургији присуствовао је и високопреосвећени Митрополит зворничко-тузлански Фотије, као и представници Владе Републике Србије, Војске Србије, полиције, те бројни представници културног и јавног живота.
Молитвено сабрање увеличали су бројно свештенство, монаштво и више хиљада верника који су испунили манастирску порту прослављајући саборно Светог Владику Николаја.
Након прочитаног јеванђелског зачала, Патријарх Порфирије је у архипастирској беседи истакао да, прослављајући васкрсење Христово, верни у овим данима на посебан начин прослављају и Светог Владику Николаја, једног од највећих српских светих људи, после Светог Саве, који је сабрао верни народ у Лелићу.
Осврћући се на јеванђелску причу о раслабљеном, Патријарх је подсетио на бању Витезду као место исцељења, где је човек болестан тридесет осам година остао без помоћи других, окружен људима који су били усмерени искључиво на себе. Управо у тој слици, како је нагласио, препознајемо и стање савременог човека, у којем често преовладава егоизам и недостатак љубави према ближњем.
„Господ пита: Хоћеш ли здрав да будеш? То је питање упућено свакоме од нас – да ли имамо вере, наде и жеље за истинским исцељењем“, поручио је Патријарх, додајући да човек не може сам себе исцелити, али да увек има Онога који је Богочовек – Христа, који исцељује све наше немоћи.
Патријарх је нагласио да и данас постоје „људи Христови“, они који су се охристовили и који, као живе иконе Божије, помажу другима, не магијом, већ благодаћу Божијом. Међу њима посебно место заузима Свети Владика Николај, који је спојио молитву и мисао, исток и запад, и сабирао људе у једну веру Христову спасоносно.
„Он је узео крст свој и пошао за Христом, а Господ је учинио да се из далеке земље врати у Лелић, да ово место постане нова бања Витезда – место духовног исцељења“, истакао је Патријарх.
Позвавши верне да препознају љубав Светог Владике Николаја према Богу и ближњима, Патријарх је поручио да смо сви „деца Владике Николаја“ и да треба да останемо сабрани у вери, нади и љубави, прослављајући Бога заједно са свима светима.
На овај велики празник, Патријарху Порфирију је додељен највиши орден Епархије ваљевске – орден Светог Владике Николаја за несебичну љубав показану према мајци Цркви, такође исти орден поводом старања о манастиру и подизања Дома Владике Николаја додељен је архимандриту Георгију, игуману Манастира.
Епископ ваљевски Исихије захвалио је Његовој светости Патријарху српском г. Порфирију, сабраним архијерејима и верном народу на доласку и молитвеном учешћу у празнику. Подсетивши на значај Светог Владике Николаја Велимировића, Владика Исихије је истакао да нам је он са својом породицом оставио Манастир Лелић и сваки део ове земље натопљене молитвом, учећи нас како се служи Цркви и како се љуби Бог. Посебно је нагласио да је повратак моштију Светог Владике Николаја у Лелић представљао духовни васкрс наде ове земље, као и да су задужбине, о којима је и сам светитељ говорио, дубоко уткане у биће нашег народа. „Богу је угодно да учествујемо у освећивању нашег простора“, поручио је Владика Исихије, додајући да је управо благослов Светог Владике Николаја укрепио и надахнуо да се сазида Дом који носи његово име.
По завршетку Свете литургије, Патријарх Порфирије освештао је славске дарове и преломио славски колач, а потом је осветио новоподигнути Дом Светог Владике Николаја у манастирској порти, након чега је обишао мултифункционални Дом Владике Николаја и у срдачном разговору провео време са окупљеним верним народом.
* * *
Новоподигнути Дом Светог Владике Николаја представља вишенаменски духовно-културни простор, у чијем саставу се налазе музеј посвећен Светом Николају Велимировићу, библиотека, читаоница, конференцијска сала и амфитеатар. Овај значајан објекат подигнут је као место сабирања, образовања и духовног узрастања, које ће служити на корист верном народу и целокупном српском роду, настављајући дело и мисију великог духовника чије име носи.
Свети Владика Николај Велимировић један је од најзначајнијих духовника и богослова Срба у новијој историји. Рођен у селу Лелићу код Ваљева, својим животом, подвигом и речју постао је светлост која и данас просвећује многе. Као епископ охридски и жички, оставио је дубок траг у духовном животу Цркве, проповедајући Јеванђеље са снагом и јасноћом, спајајући богословље, молитву и живо пастирско искуство.
Током живота прошао је кроз велика страдања, укључујући и заточеништво у логору Дахау, али је остао непоколебив у вери и љубави према Христу и свом народу. Његова дела, попут „Охридског пролога“ и „Молитви на језеру“, и данас су неисцрпни извор духовне снаге. Враћањем његових светих моштију у родни Лелић, ова светиња постала је место сабирања, молитве и духовног исцељења за све који траже утеху и снагу у Христу.
Извор: ТВ Храм
