У четвртак, 30. априла, у организацији Епархије будимске, Српског црквеног музеја у Сентандреји и Центра за религијске студије Филозофског факултета „Лоранд Етвеш“ у Будимпешти (ЕЛТЕ) у свечаној сали Филозофског факултета мађарској академској јавности представљена је монографија „Православни манастир Грабовац“ аутора др Ксеније Голуб.
На самом почетку присутнима су се обратили Његово високопреосвештенство Митрополит будимски г. Лукијан и проф. др Давид Бартуш, декан Филозофског факултета ЕЛТЕ Универзитета.
Модератор програма је био доцент др Миклош Иштван Фелдвари, шеф катедре.
У свом обраћању Митрополит будимски г. Лукијан истакао је вишеслојни значај манастира у историји српског народа, нагласивши да они нису били само места молитве, већ и кључни центри духовног, културног и националног идентитета. Подсетио је да су у манастирима настајала дела писмености, уметности и историјског памћења, те да су управо они очували свест о припадности и у временима највећих искушења.
Посебну пажњу посветио је манастиру Грабовцу, који је описао као значајно духовно уточиште и културно-уметничко средиште Срба у Мађарској. Истичући његову историјску улогу, нагласио је да је ова светиња вековима била место сабирања, стваралаштва и тихог, али снажног сведочења вере кроз уметност, архитектуру и живо предање.
Говорећи о самом догађају, Митрополит је указао да представљање монографије и изложбе фотографија превазилази оквире уобичајене културне манифестације, јер доноси сведочанство једног времена, народа и вере. Посебно је нагласио значај чињенице да се овај програм одржава у академском окружењу, чиме духовно и културно наслеђе Српске Православне Цркве постаје део ширег научног и културног дијалога.
Монографију је описао као „памћење сабрано у корице“, које чува од заборава историју и духовни пут народа, док је фотографије оценио као снажно визуелно сведочанство живота Цркве и народа, које у пролазним тренуцима открива трајне вредности. Указао је да овакви пројекти подсећају на одговорност очувања културног наслеђа и преношења идентитета будућим генерацијама.
На крају, Митрополит је изразио благодарност свима који су допринели организацији догађаја, посебно истичући професора емеритуса Балажа Дерија, нагласивши да њихов труд представља не само културни, већ и духовни допринос.
Опширније на: Епархија будимска
