У цркви манастира Косијерева у Петровићима – Бањани, данас, 1. маја 2026. године, служена је Света заупокојена литургија и опијело над одром Јована Кнежевића (2013-2026), који се изненада, несрећним случајем, 29. априла упокојио у Господу.
Свету службу Божију служили су Високопреосвећена господа Архиепископ цетињски и Митрополит црногорско-приморски г. Јоаникије, Архиепископ и Митрополит будимљанско-никшићки Методије, Архиепископ мостарско-требињски и Митрополит захумско-херцеговачки и стонско-приморски Димитрије, уз саслужење бројног свештенства и свештеномонаштва, у присусутву породице и вјерног народа.
Упутивши сабранима поздрав Христос васкрсе – Ваистину васкрсе, Високопреосвећени Митрополит Димитрије је у својој бесједи, након прочитаног јеванђелско зачала, казао да су се тим ријечима први хришћани молили и чекали Царство Божије. Подсјетивши на древну хришћанску молитву: нека прође овај свијет и да дође благодат твоја Господе, Владика је нагласио да су они имали јак и интензиван осјећај присуства Господњег и чекали су тај дан сваки час да ће доћи.
„Зато апостол Павле, као што смо чули, каже: Сви нећемо помријети, али сви ћемо се промијенити. Он је мислио да ће та генерација хришћана можда дочекати Господа на земљи. Па ће прво мртви у Христу васкрснути, каже он, а онда и ми живи ћемо се промијенити и сви ћемо узићи у сретање Господу у ваздуху, и тако ћемо свагда са Господом бити. То каже апостол Павле, то каже Црква Божија. И зато је Господ дошао у овај свијет. Као добри домаћин овога свијета све што је могао Он је урадио за овај свијет. Створио нас је из небића у биће. Свему је дао живот. Као своју икону нас је пред собом поставио, дао нам слободу. Дао нам љубав, разум. Дао нам снагу, дао нам очи да Га видимо, уши да Га чујемо. Све наше нам је дао да би Њега могли да спознамо – љубав Христову“, бесједио је Високопреосвећени.
Као добар домаћин, Господ се није зауставио на томе што је створио овај свијет и нас у њему као своје иконе, него кад је свијет у гријеху упао у смрт, казао је Владика, Он је дошао и оваплотивши се постао један од нас, не анђео нити било каква друга творевина или биће, него човјек:
„И постао један од нас и све урадио да своје домаћинство до краја заврши. Да га до краја усаврши. Да нам да живот вјечни, не само да нас створи у биће него да нам да и вјечно биће, вјечни живот, вјечну љубав, вјечно трајање. Вјечно нерастајање, вјечно васкрсење. То што ми чекамо да се оствари на крају времена кад ће Господ поново доћи, то је Он у оном свом тридневном пребивању у гробу већ савршио на свом примјеру, у њему. Три дана је бивао у гробу као што смо ми хришћани у овоме свијету. Сва историја овога свијета откад је Он дошао и умро на крсту је као Велика субота. Још увијек умиремо, али знамо да ће доћи онај васкрсни дан и Он је у трећи дан васкрсао и тако ћемо ми по слици тог Његовог васкрсења. И Он исти ће доћи у онај последњи дан, сусрешћемо, као што каже апостол Павле, Њега у слави Очевој са Светим анђелима, са свима Светима, и ми у сусрет Њему – да то буде сусрет који нема растанка, да то буде љубав која нема прекида.“
Са присутнима је подијелио да се у ове васкршње дане растајао, он лично и његова породица, али и Црква Божија, са многим људима и да је од рођака чуо размишљања да ћемо сви умријети, али да је уписано колико година ћемо живјети у овоме свијету. По његовим ријечима нама је свима уписано бесконачно, нема броја и ограничења нашег живота, него нам је дат живот вјечни. Тако нас Бог посматра.
„И послије Христовог васкрснућа, смрт је само уснуће. Јер оно што не траје и што нема власт трајну над нама, онда је и обеснажено. И зато смрт нема власти, нити ће имати и показаће се да нема кад Господ поново дође. Али већ ми то у Христу Господу осјећамо, већ осјећамо тај васељенски земљотрес јер се све тресе, све је потресено од Христовога васкрсења. И ево данас, по благослову митрополита Методија и Јоаникија, овдје на овој Светој литургији треба да кажем ријеч пред одром овог дјетета Јована. Били смо заједно са његовим оцем, нашим драгим оцем Остојом у Добрској ћелији, када смо чули ту вијест и надали смо се да ће бити нешто привремено и да неће бити растанак овако тежак и нагао. Али Господ је тако одредио и суочио нас са тиме“, присјетио се Митрополит Димитрије тог дана када је мали Јован отишао ка Господу.
Обративши се ожалошћеној породици ријечима утјехе, Владика је казао да је промисао Божији несагледив за нас до краја, али да све што се дешава није без Божијег промисла и без Божијег старања и да Господ кога љуби онога и кара и даје му крст некад тежак, али који може да понесе.
„Тако да се молимо сви Богу да Бог излије утјеху на срца породице Кнежевић, на срца свих нас, да нас утјеши, да нам покаже смисао, да нас утврди у вјери. Некад то не може одмах, не може преко ноћи, али доћи ће утјеха. И што је најважније, знамо да ћемо се сви поново срести у дану у коме нема растанка и да ћемо срести једни друге и да ћемо срести посебно нашег Јована. Као из оних Премудрости Соломонових: узет би да злоба се не дотакне срца његовог, нити душе његове никакво зло. Као анђео је узет испред нас и као неки проповједник васкрсења Христовог и привремености овога живота и онога ка чему ми стремимо, а то је вјечни живот. Као опомена нама да није овдје све, нити се овдје све испуњава. Нити ћемо овдје добити сву награду. Нити је овдашње пребивање оно што је Бог намијенио за нас, него вјечни живот, а овај живот је припрема у чојству, у поштењу, у вјери, нади, љубави. Изграђивање, усавршавање, мољење једних за друге, старање једних о другима, милосрђе једних према другима. То је овдашњи живот, да би онда ушли у онај вјечни живот“, казао је Његово високопреосвештенство Архиепископ мостарско-требињски и Митрополит захумско-херцеговачки и стонско-приморски г. Димитрије над одром уснулог у Господу Јована Кнежевића и поручио:
„Све то је Господ опредијелио за нашег Јована и зато га је овако младог узео. Све то да му дарује чисто. Све то да му дарује у потпуности, а нама да буде за углед да хитамо ка том циљу, да се преображавамо у лик Христов или лик нашег Јована. А може то благодат Божија ма колико ми били пали и пропали у гријеху и окорјели у њему, може Бог да умије и наша лица па да заличимо и ми на лице Христово, на лице светитеља Божијих, на лице нашег драгог Јована коме нека је Царство небеско, вјечан помен, а породици утјеха и благослов Божији. Христос васкрсе – Ваистину васкрсе!“
Сахрана уснулог Јована Кнежевића обавиће данас у 14 часова на мјесном гробљу код манастира Косијерево.
Јован Кнежевић је син протојереја Остоје Кнежевића и попадије Викторије, брат Ксенијин.
Весна Девић
Фото: Жељко Драшковић
– Вијест у изради –
