У недјељу, шесту по Духовима, Владика захумско-херцеговачки и стонско-приморски г. Димитрије осветио је новоподигнути Храм Светог великомученика Георгија и служио Свету литургију у селу Рогојевина код Билеће. Храм је изграђен трудом и залагањем братства Куљић. Високопреосвећеном Владици саслуживали су протојереј-ставрофор Небојша Коловић, јереји Александар Грчић и Бранко Калаба, и ђакон Душко Орашанин.
Бесједећи по Јеванђељу, Владика Димитрије подсјетио је на ријечи апостола Павла “будите духом ватрени, Господу служите”, нагласивши да, заиста, када бисмо ми – српски народ, а и сви хришћани – знали колико је жртве, љубави, зноја и суза проливено за Крст часни, за вјеру православну, за вјеру хришћанску, за Христов лик, за оданост Њему, за вјерност Њему били бисмо духом ватрени – само тада, када бисмо могли да имамо стално у срцима нашим то да је Бог постао један од нас, постао потпуни човјек, остајући потпуни Бог, тако да је све наше спасио: „Безбројна сазвјежђа мученика, безбројна сазвјежђа и хорови апостола, свједока Његових и проповједника Његових, кроз историју ишли су тим уским и спасоносним путем, јединим достојним човјека. Тим путем ишли су и наши преци, и ево, Бог је нас удостојио у ове дане – залагањем мјештана овог села и свих људи добре воље – да ми наставимо тај пут, да будемо ктитори Богу нашем и роду нашем и да подигнемо Храм Светом великомученику Георгију у овом лијепом и предивном селу.“
Владика је пожелио мјештанима да им Бог подари да остану сложни и да остану у љубави, сјетивши се апостоловог позива “чашћу чините једни друге већима од себе”. Да би уклонили гордост, нечистоту, сујету из срца и да се мир Христов усели у њега. „Човјеково срце је као сасуд који он приноси Богу. Ако је испуњено било чиме, а посебно нечистотом, не може Бог да се настани ту, не зато што неће него нема гдје да стави своју љубав, своју истину, своју правду, своје Јеванђеље – да закваси читаво биће, да би људи постали Божији људи.“
Владика је поучио да нема разлике у благодати Божијој од почетка, од Христовог страдања на крсту па до дана данашњег. Од оног дана када је рекао “опрости им, Господе, јер не знају што раде”, праштајући нама и свима који ће се родити, и онима који су били:“ Постоје разлике у настројењу, у нашој доброј вољи, и разлике у људским даровима, али у срцу, у слободи нашој, у љубави, вјери и нади нема разлике. Ако отворимо биће своје за Бога, Он ће учинити исто што и са светитељима. Нећемо постати двојници њихови нити ће се родити поново светитељ, али у свом окружењу у својој историји ми ћемо многе спасти тако што мало благодати, мало чистоте, мало љубави унесемо у наше срце – у наше срце које је жедно и жељно тога.“
По отпусту, Владика Димитрије пожелио је да се срца вјерних, савјест и воља изграде као новоподигнути храм – да се све људско изгради и да људи постану храм Свесветога Духа.
Након Литургије услиједио је културно-умјетнички програм са додјелом захвалница истакнутим дародавцима, свечаним обраћањима, рецитацијама и гусларским пјесмама. За многобројне госте домаћини су припремили богату празничну трпезу.
