Свети пророк Наум
Родом из места Елкоша, од преко Јордана, од Симеоновог племена. Живео је на 700 година пре Христа. На 200 година после пророка Јоне прорекао је пропаст Ниневији, главном граду Асиријаца, најмногољуднијем и најбогатијем граду старог света, који се ширио на простору од око 90 километара. Након Јонине проповеди, Ниневићани се покајаше, због чега их Бог поштеде и не погуби. Али временом они заборавише на милост Божију, и поново се покварише. Пророк Наум прорече им пропаст, па како не би покајања, не би ни поштеде. Сав град пропаде у земљотресу, поплави и огњу, тако да му ни трага није остало.
Свети пророк Наум је живео 45 година. Упокојио се у Господу оставивши малу књигу својих пророчанстава.
Свети Филарет Милостиви
Из села Амније у Пафлагонији. У почетку би Филарет човек врло имућан, но делећи много милостињу сиромасима, обништа веома. Али, он се не устраши сиромаштине, него с надом у Бога, који је рекао: „Блажени милостиви, јер ће бити помиловани,“ (Мт 5, 7) продужи дела милосрђа не обзирући се на негодовања жене своје и деце. Док је једном орао, дође му човек и пожали се, да му је цркао во у јарму, те не може с једним волом да оре. Он испреже једног свог вола и даде му. Даде и последњег свог коња некоме, ко би позват да иде с коњем у рат. Даде и теле од последње краве, па кад опази да крава риче за раздвојеним телетом, а теле за кравом, довика човека, па му уз теле даде и краву. И оста престарели Филарет без хране у празној кући. Но он се Богу мољаше и у Бога уздаше. И Бог не остави праведника, да буде посрамљен у нади својој.
У то време цароваше Ирина са младим сином Константином. По тадашњем обичају посла царица људе, да траже по целом царству најбољу и најугледнију девојку, којом би оженила сина цара. Промислом Божјим ти људи падоше на конак у кућу Филаретову, видеше његову унуку Марију, ћерку његове ћерке Ипатије, прекрасну и кротку унуку Марију, и одведоше је у Цариград. Цару се допадне девојка и он се венча с њом, а Филарета и сву његову породицу пресели у престоницу и даде му велику част и богатство. Но, Филарет се не погорди таквом изненадном срећом, него, благодаран Богу, продужи сада чинити добра дела још више него пре. И чињаше их тако до саме смрти. У деведесетој години својој призва децу своју, благослови их и поучи, да се држе Бога и закона Божјег, и прозорљивим духом, као негда праотац Јаков, прорече им свакоме, како ће овај век проживети. Потом леже у манастиру Родолфији и предаде душу своју Богу. Пред смрт му лице засија као сунце, а по смрти од њега изађе необичан благоухани мирис, и бише чудеса од моштију његових.
Упокоји се овај праведник Божји 797. године. Његова супруга Теозва, као и сва његова деца и унучад, поживеше богоугодно и скончаше у Господу.
