С благословом Његовог Високопреосвештенства Митрополита црногорско-приморског г. Јоаникија, у организацији парохије пиперске, у четвртак 8. септембра у Сеоцима, у Пиперима, одржано је духовно вече ,,Воштаница за ‘доброг српског калуђера'“, посвећено Епископу скадарском Виктору Михаиловићу, који је рођен у овом пиперском крају, поводом стоте годишњице његове хиротоније.
Тим поводом Архијерејски намјесник подгоричко-даниловградски и парох толошки, протојереј Предраг Шћепановић и парох пиперски јереј Владимир Милуновић, у сеочкој Цркви Св. Архангела Михаила, служили су помен овом српском епископу, ког је изњедрио посни пиперски камен у Сеоцима.
Отварајући ово духовно вече парох пиперски, отац Владимир Милуновић, заблагодарио је Митрополиту Јоаникију на указаној части да се, у родном крају Епископа Виктора, по први пут одржи једно овакво вече.
,,Митрополит Јоаникије нам је указао част да ми, први у Црној Гори, уприличимо једно овакво скромно вече, стога што је Епископ Виктор, у најужем смислу ријечи, наше горе лист, па нам тако припада и по правди је да се ми, на неки начин, први одужимо овом, готово заборављеном, духовном горостасу“, казао је, одмах на почетку, отац Владимир.
Епископ Виктор се, како је појаснио парох пиперски, највише помиње у историјским истраживањима која се тичу српске дијаспоре, емиграција и српских школа у Албанији и на Косову и Метохији.
,,То су нека успутна помињања јер се он залагао да, једва стечена, школска права српскога ђака у Скадру и Враки очува од агресивне албанизације, која их је задесила послије Првог свјетског рата. Осим тога, на њега наилазимо и кроз богату историју СПЦ из тог периода“, појаснио је отац Владимир Милуновић.
Он је подсјетио и на то да је Блаженопочивши Митрополит Амфилохије, 2019. године, уз молитвено присуство више Архијереја, међу којима је био и наш садашњи Митрополит Јоаникије, служио помен Епископу Виктору на његовом гробу, у манастиру Високи Дечани, ,,тиме започевши очување његовог имена у нашем народу и, наравно, нашем племену“.
,,Овдје, вечерас, имамо прилику да се упознамо са човјеком којег у колективном памћењу немамо, а који нам, већ унапријед, има шта рећи о нама и нашем памћењу. Човјеку који својим ћутањем надилази сваки говор и сваки заборав и који нам показује нашу најунутрашњију истину“, оцијенио је отац Владимир.
Овај надисторијски сусрет са њим, закључио је парох пиперски, ,,свјетлост је ове тајанствене ноћи“.
Након њега, сабраним Пиперима обратила се игуманија манастира Ћелија Пиперска, мати Јелена (Станишић), истакавши да ,,сјећање на Епископа Виктора показује да је пред Богом хиљаду година као један дан, а један као хиљаду година“.
Ријеч је, убрзо потом, узео отац Предраг Шћепановић који је примијетио да је име овог Пипера, Владике Виктора, ,,богата ријека понорница“, али и да ,,заборав на велике људе и њихова бесмртна дјела, уопштено говорећи, није нешто што се, кроз вјекове, није дешавало нашем народу“.
,,Јер нису само Пипери били заборавили Владику Виктора, нити су само Љешњани били заборавили Светог Мардарија Ускоковића, него се цијели наш народ предао забораву. Тако, рецимо, када се десило да је, у 19. вијеку, наш народ заборавио бесмртног витеза Милоша Обилића, Господ му је подарио једног Његоша, да га васкрсне и поново међу Србе доведе“, истакао је отац Предраг.
Ипак, додао је даље он, за свете личности, какав је засигурно био Епископ Виктор, ,,никад нема позника“.
,,Јер сјећања блиједе, сјећања умиру, али никад не умире онај којег се по добру сјећају“, закључио је отац Предраг Шћепановић.
На крају ове вечери монахиња Јулија из манастира Ћелија Пиперска читала је одломке из књиге ,,Христе мој животу“, Преподобне монахиње Стефаниде, а у којој један од главних протагониста исповијести ове новојављене скадарско-битољске светитељке управо Епископ Виктор.
Велики допринос да се ово вече уприличи на овај начин дала је Царска Лавра манастир Високи Дечани и сабрат овог манастира, наш брат Божо Кнежевић, достављањем архива, као и манастир Ћелија Пиперска који је и сав прилог од продате књиге ,,Христе мој животу“, у њиховом издању, опредијелио за обнову Цркве у Сеоцима.
***
Епископ скадарски Виктор (Михаиловић) рођен је 1875. године у Сеоцима, гдје је и завршио основну школу. Шест разреда гимназије завршава у Цариграду, послије чега уписује Богословију у Призрену. Након успјешно завршене Богословије монаши се и бива послат у келију Св. Јована Златоуста, која је била под јурисдикцијом манастира Хиландара. У манастиру Високи Дечани одликован је чином архимандрита и послат, као архијереjски намјесник, у Скадар. На предлог Светог Синода Српске Православне Цркве једногласно је изабран за викарног Епископа скадарског. Године 1933. је, заједно са још 300 српских породица, протјеран из Скадра, услед насилне албанизације неалбанског становништва, под режимом албанског краља Ахмеда Зогуа. Упокојио се у манастиру Високи Дечани, 1938. године, гдје је и сахрањен.
Омладински збор „Свети Стефан Пиперски“
