Било за шта да се моли човек – он моли да се деси чудо. Свака молитва своди се на следећу: „Велики Боже, учини да двапут два – не буде четири!“
Само таква молитва и јесте права молитва, од лица лицу. Молити се васељенском духу, вишем бићу, кантовском, хегелијанском, очишћеном безличном богу – немогуће је и незамисливо.
Али може ли, чак, и лични, живи, отеловљени Бог да учини – да двапут не буде четири?
Сваки верник обавезан је да одговори: може – и дужан је да самога себе у то увери.
Али шта ће бити ако његов разум устане против такве бесмислице?
Онда ће му Шекспир помоћи: „Много је тога на свету, пријатељу Хорације…“ итд.
А ако почну да му приговарају у име истине – онда мора да понови знаменито питање: „ Шта је Истина?“
И стога: пићемо, веселићемо се – и молићемо се.
(из књиге Ивана Сергејевича Тургењева „Живе мошти – изабране хришћанске приче“, Бернар, Стари Бановци – Дунав – Београд, 2012, стр. 145)
Приредила: Тијана Лекић
