Да ли савремени човјек губи способност да препознаје мале радости свакодневице и како сачувати благодарност упркос бројним бригама и животним искушењима, биле су теме разговора у „Теми јутра“ Радија Светигоре. О овим питањима говорио је протојереј Александар Јевтић, парох у Краљеву, уредник „Жичког благовесника“ и докторанд Православног богословског факултета Универзитета у Београду.
Током разговора било је ријечи о утицају савременог начина живота на човјекову способност да препозна љепоту свакодневице, али и о томе како се радост и благодарност могу његовати упркос бројним животним изазовима.
Говорећи о способности савременог човјека да препозна љепоту свакодневице, отац Александар је указао на то да нас брзи ритам живота све више удаљава од једноставних ствари које могу донијети радост и мир.
„Брзи ритам живота учинио је човека неспособним да се заустави и примети много тога око себе. Сада је време цветања ружа, а мало ко ће застати да осети њихов мирис или ужива у призору који га окружује. Недавно сам путовао аутобусом и приметио да готово нико није гледао кроз прозор – већина је била загледана у телефон. Постоји много повода за ситне радости, али они често остају неискоришћени јер смо створили паралелни свијет у којем живимо више виртуелно него стварно“, истакао је отац Александар.
Према његовим ријечима, савремена технологија није сама по себи проблем, али постаје проблем онда када дигитална комуникација замијени стварне односе међу људима. Он подсјећа да су управо блиски и искрени односи оно што човјеку пружа подршку у тешким животним тренуцима.
Осврћући се на стање у друштву, али и унутар црквених заједница, нагласио је да је све мање истинске радости међу људима, што би требало да буде повод за озбиљно преиспитивање.
„Чини ми се да данас многи људи имају бројне чворове на телесном и душевном плану и не желе да се суоче са њима. Посебно је проблем када се религија претвори у маску којом оправдавамо сопствене слабости, уместо да буде пут преображаја. Зато данас видимо све више забринутих људи, људи који лако осуђују и оних који се брзо љуте. Ако живимо јеванђеоским животом, природно је да идемо ка радости, а не ка сталној напетости и незадовољству“, поручио је он.
Говорећи о радости из хришћанске перспективе, отац Александар подсјетио је да она није само осјећање већ и позив који се провлачи кроз цијело Јеванђеље. Како је навео, радост је један од најважнијих показатеља духовног напретка.
„Апостол Павле непрестано позива вернике да се радују, а и сам Господ након Васкрсења ученицима доноси поруку радости и мира. Ако као хришћани проведемо деценије у Цркви, а не постанемо радоснији људи, онда би требало да се озбиљно запитамо где грешимо. То је као када би неко десет година тренирао спорт, а да се на њему не види никакав напредак. Духовни живот захтева непрестано преиспитивање и рад на себи, а радост је једна од провера да ли идемо добрим путем“, казао је протојереј Александар Јевтић.
Он је посебно упозорио на опасност да човјек радост условљава искључиво испуњењем својих планова и очекивања. Савремени човјек, сматра он, често постаје незадовољан када се живот не одвија онако како је замислио, заборављајући да не може све бити под његовом контролом.
Навео је и да многа научна истраживања показују да радост није искључиво везана за лични успјех. Напротив, како је казао, искрено саосјећање и радовање туђој срећи имају снажан позитиван утицај на човјеково психичко и физичко здравље.
„Научно је доказано да када се искрено радујемо туђем успеху, наш организам реагује као да смо и сами постигли тај успех. Ако честитамо некоме чије је дете уписало жељени факултет, у нашем мозгу се активирају исти механизми задовољства као да се то догодило нашем детету. Апостол Павле то и каже: радујте се са радоснима, тугујте са тужнима. Данас многи људи поводе за радост своде искључиво на себе и своје интересе, а онда се чуде што у животу имају тако мало радости“, нагласио је отац Александар.
Говорећи о благодарности и убрзаном начину живота, отац Александар је указао да се савремени човјек суочава са сталним притисцима, али да упркос томе има могућност да утиче на свој унутрашњи однос према околностима.
Он је подсјетио на ријечи игумана Рафаила да је стрес, у суштини, поремећај природног ритма човјековог живота, те да исти догађај не дјелује једнако на све људе. Управо зато је, како је навео, важно радити на сопственој унутрашњој стабилности кроз молитву, пост, самопосматрање и духовно узрастање.
Отац Александар је у разговору нагласио проблем таштине, означивши је као једну од најизраженијих слабости савременог човјека.
„Мислим да савремени човек више болује од таштине него од гордости. Таштина је потреба да нас други људи хвале и да о нама имају добро мишљење. Данас су друштвене мреже створиле огроман простор за ту слабост. Људи постају зависни од реакција других, од лајкова и похвала, а када их не добију или када добију увреду, доживљавају дубока разочарења. То посебно погађа младе људе, али ни старији нису имуни на ту врсту рањивости“, упозорио је он.
Према његовим ријечима, православна духовност нуди одговор и на ова искушења, јер човјека учи смирењу, праштању и прихватању животних тешкоћа као прилике за духовно сазријевање.
”Мислим да је таква ситуација да ћемо имати све веће проблеме, због неотпорности за подношење туђих увреда или лоших поступака а свети оци кажу да је то прилика за благодат. Јер ако нас неко и увреди и било шта нам лоше каже, ми тада имамо прилику да се смиравамо и да опростимо и ојачамо свој духовну имунитет. Дакле, православље и духовни живот итекако су актуелни у савременим оквирима и морали бисмо говорити о позитивним странама, јер нам се дају могућности да очврснемо, ојачамо кроз све то, али нам је потребно духовно руковођење”, казао је отац Александар Јевтић.
Нагласио је да је један од великих проблема данашњице неспремност људи да прихвате бол и тугу као неизбјежан дио живота. Жеља за тренутним задовољством и избјегавањем сваке непријатности, како је рекао, често нас удаљава од истинског исцјељења и духовног напретка.
Комплетан разговор колегинице Невене Марић са протојерејем Александром Јевтићем послушајте на сајту Радија Светигора.
О. Б.
