Богочовечанска Литургија, сједињење и Причешће у Христу Богочовеку и Спаситељу свега света и рода људског, служена је данас – на дан Св. Пророка Амоса (иначе, крсне славе кнеза Лазара), Светог мученика Вита и Светога Великомученика косовског цара Лазара и свих светих мученика и новомученика, косовских и пост-косовских, – у Цркви Светога Великомученика Георгија, под Горицом.
У овој Светој Тајни, где се у молитви спаја Небо и земља, овај и онај свет, људи на земљи и Светитељи Божији на Небу, свештеним Сабрањем началствовао је протојереј-ставрофор Милета Кљајевић и старешина Храма протојереј –ставрофор др Велибор Ђомић уз молитвено учешће протојереја-ставрофора Драгана Станишића.
Верном народу затим се празничном беседом обратио о. Милета Кљајевић:
„У име Оца и Сина и Светога Духа!
Високо пречасни оци, драга браћо и сестре, драга дјецо Божија. Сваки народ на земљи и на земаљској кугли, има извесне велике дане, које празнује и поштује, када се, са посебним молитвеним расположењем сећа на те дане, за те празнике. Наш народ, такође има, извесних судбоносних дана за наш народ, за које су везани неки важни догађаји. Један од таквих дана је – Видовдан који заузима централно мјесто у важним догађајима из историје мукотрпне, славне али поносне славне историје наше. Овај догађај, драга браћо и сестре, у нашој историји заузима централно место и даје смисао и тон цјелокупном животу нашег народа. Одиграо се на Косову пољу 1389.г. То је дан пораза наше војске, на поменутом пољу Косову, – али једновремено и дан наше духовне победе, губитак земаљског царства али и добитак Небеског, Вечног Царства. Дан када је честити кнез Лазар, изгубио своје земаљско царство. Дан када је са својом војском и властелом жртвовао свој земљски живот и своје земаљско царство да би у замену добио вечну славу и Вечно Царство на Небу. Кнез Лазар уочи битке моли се Богу, – мили Боже, шта ћу и како ћу, коме ћу се приволети царству – и најзад одлучи да испије горку чашу мучеништва. Много је олуја, драга децо Божија, много је олуја прохујало небом наше земље од Косова па до данашњега дана. Многе су чаше жучи до данас и до дана данашњега испијане и испијене. Наш народ је доживљавао и преживљавао и преживљава тешка страдања, разарање, голготе и грозоте и море горских суза проливао је и пролива. Кости његових јунака и мученика подигоше читава брда у овој светој земњи и потоци крви ових мученика заливају сваку стопу земље наше. Но, упркос свих тих страдања и жртава вођен и ојачан Духом Христовог Светог Јеванђеља успио је наш народ да сачува своју Вјеру и своје достојанство и своју свијест. И на крају уз Божију помоћ, успио је да извојује такође и њену слободу. Прослављајући данас, свету успомену косовског догађаја, сећамо се са посебним поносом и пијететом свих светих косовских мученика и страдалника на челу са честитим кнезом Лазаром као и свих знаних и незнаних див-јунака од Косова до данашњих дана, данас, посебно, до ових посебно тешких и тмурних дана за цио род наш. Поклонимо се драга дјецо Божија, сјенима свих наших бораца за Крст златни и слободу златну и за њихов блажени и Вјечни живот у Царству Небеском. Боже дај. Амин.“
После примања Светих Христових Тајни и благодарењем по примању Истих, – приступило се помену свим мученицима, новомученицима, пострадалих у роду нашему, почевши од косовских дана до данашњих, којима се гроба ни мрамора до дана данашњег не зна.
…Поменимо само неке… мученике Глинске, Јадовинске, Јасеновачке, Пребиловачке, оне пострадале од усташке руке и братске током и након II св. рата, пострадале у бомбардовању 1999.г… током уласка NATO алијансе на КИМ… и међу њима, Досту, Олгу, Марицу Мирић, Славољуба и новога Облилића – Милоша Ћирковића, који је до последњег свога издисаја остао да брани свој праг, своју земљу и своју част.
Нека им је вечна Слава и Хвала !
Празнично Сабрање је по устаљеном обичају настављено послужењем у црквеном објекту, који се налази непосредно испод Храма Св. Великомученика Георгија.
Елза Бибић
[wpaudio url=“http://www.svetigora.com/audio/download/19075/28.06.2016.%20o.Mileta%20Kljajevic%20VIDOVDAN.mp3″ text=“Тонски прилог Радија Светигора“]
