Празник Рођења Пресвете Богородице, данас 21. септембра 2026. љета Господњег, молитвено је прослављен у Манастиру Светог архангела Михаила на Михољској Превлаци, код Тивта.
Светом литургијом началствовао је протосинђел Василије, настојатељ манастира Михољска Превлака, уз саслужење свештенства и свештеномонаштва, у молитвеном присуству вјерног народа.
Честитајући данашњи празник, о. Василије је поучио сабране да рођење Пресвете Богородице није само једно свето рођење, већ почетак нашега спасења – родила се Она кроз коју ће се родити Спасење свијета:
„И зато је ово толико радостан, толико посебан дан — рођендан Оне која је узвишенија од херувима и серафима. А родила се не на неки величанствен начин, већ уз много труда и трпљења и молитве Њених престарелих родитеља, Јоакима и Ане, који су дуго живјели заједно и дочекали заједно старост, али им Господ није давао порода. И због тога су били и понижени, и посрамљени, и одбацивани од својих сународника, јер се у вријеме Старога завјета неплодност сматрала неком врстом проклетства и одбачености од Бога“, бесједио је о. Василије, додавши да су они патили не само што нису могли да имају дјеце, већ што су се осјећали одбаченима и од Бога и од људи.
И када су већ дошли на границу безнађа, када је Свети Јоаким дошао да принесе жртву у храм и од свога сународника чуо да он није ни достојан жртву да принесе, јер му Бог није дао порода,— управо у том тренутку туге он спознаје највећу радост. И недуго после тога Ана остаје у другом стању и рађа се Пресвета Богородица. Господ је Своје ткање ткао дуго, чекали су читав живот, усмјеравајући своје молитве и наде ка томе, не ропћући, не падајући у очајање иако им се, како је нагласио, ђаво много пута прикрадао и убацивао тешке и суморне мисли.
„Они својом трпељивошћу и истрајношћу јесу и нама данас примјер да и ми, у нашим неуспјесима, у нашим неиспуњеним очекивањима, у нашим животним поразима, у нашој тами, не будемо нетрпељиви и да лако не одустајемо од онога што је добро и благословено. Него да истрајемо на путу добра, да истрајемо на путу Крста, да не клонемо, да не ропћемо, већ да се надамо и чекамо. А чекамо не неко боље вријеме, већ чекамо Христа, Спаситеља нашега, чекамо Царство небеско и живот будућега вијека, који долази путем трновитим и до кога се стиже кроз уска врата. Тако да и ми замолимо Богородитеље Јоакима и Ану да нам дају снаге у нашим борбама, да, славећи Рођење Богомајке, и ми у себи породимо оно најбоље и најљепше, да породимо благодат Божју, да се Сам Христос роди у нашем срцу, јер Богородица је управо наш пут ка Христу“, поручио је настојатељ манастира Михољска Превлака.
На крају, призивајући Божији благослов на све присутне, протосинђел Василије је подсјетио да се на крају данашњег Јеванђеља велича света тајна послушања:
„Богородица је послушношћу Христу постала то што јесте, послушношћу вољи Божјој. Слободом је прихватила оно за шта Ју је Бог изабрао и предодредио. И Господ каже да су Његови они који слушају Реч Божју и испуњују је. Да и ми послушамо Реч Божју и да је испунимо, иако нам можда у садашњем тренутку то не изгледа лако. Али то је пут ка вјечном животу и вјечном Царству, Небеском царству Оца и Сина и Светога Духа, коме нека је слава у вјекове вјекова. Амин.“
В.Д.
Извор: манастир Михољска Превлака
