Празник Рождества Пресвете Богородице — Мала Госпојина молитвено је прослављен Светом литургијом у Саборном храму Христовог Васкрсења у Подгорици.
Светом службом Божијом началствовао је протојереј-ставрофор Далибор Милаковић, уз саслужење протојереја-ставрофора Милета Јокића, клирика Епархије сремске, протојереја Бранка Вујачића и презвитера Хаџи Слободана Петровића, као и ђакона Ведрана Грмуше. Евхаристијском сабрању молитвено су присуствовали протојереј-ставрофор Драган Митровић и презвитер Константин Дојић.
Протојереј-ставрофор Миле Јокић, који ове године прославља навршених 46 година свештеничке службе налази се ових дана са групом поклоника из Епархије сремске у посјети светињама Митрополије црногорско-приморске.
Непосредно пред Свету тајну причешћа, сабраном вјерном народу Божијем празничном бесједом обратио се началствујући протојереј-ставрофор Далибор Милаковић, указујући на значај Рождества Пресвете Богородице у домостроју спасења и на њено непрестано молитвено заступништво пред Господом.
Подсјећајући да се овај празник прославља на почетку нове црквене године, прота Далибор је говорио о чудесном рођењу Пресвете Дјеве од Светих праведних Јоакима и Ане. Нагласио је да су њено рођење и читав њен живот обиљежени Божијим промислом и благословом:
„И по промислу Божијем, њено рођење је било чудесно и од Бога благословљено. И та једна дјевојка, беба која се родила, од ње ће настати спасење рода људскога. Брзо послије свога рођења, као што знате, Света Богородица је отишла у храм Господњи. То је празник Ваведења, када је од својих родитеља узведена у свети храм Соломонов, гдје се спремала за свету службу коју је Бог за њу предодредио. Пророци су најављивали њен долазак својим дјелима, својим животом, да ће се родити жена од које ће настати спасење рода људскога.“
У наставку бесједе, осврћући се на тајну Оваплоћења Сина Божијег, истакао је да је Пресвета Богородица благодаћу Духа Светога примила у утробу своју Спаситеља нашега. Њено мјесто у молитвеном животу Цркве, како је указао, нарочито се огледа у непрестаном обраћању вјерних њеној мајчинској помоћи и заступништву. У духовним и тјелесним невољама, човјек у молитви Богомајци проналази утјеху и охрабрење:
„Свакога дана, на свакој служби, по ко зна колико пута узносимо молитве Светој Богородици да се усрдно моли пред нашим Спаситељем за наше спасење. За нас који смо непрестано у гријеху и који скрећемо са пута Господњег, који смо у разним невољама, што духовним, што тјелесним. И када је год невоља и кад је мука, човјек се увијек и прије свега помоли Светој Богородици, јер заиста, њена је молитва од рода људскога највећа пред Богом.“
Говорећи о примјеру који је Мајка Божија оставила сваком хришћанину, прота Далибор је посебно издвојио њену послушност и смирење. Од благовијести Архангела Гаврила до свога Успења, Пресвета Дјева је читавим бићем била предана Богу. Њена тишина и скромност, како наглашава прота Далибор, носе снажну јеванђелску поуку о путу ка Царству небеском:
„Света Дјева, откада је примила од Архангела Гаврила вијест да ће зачети и родити Сина Божијег, па до свог Успења, сва је била у знаку службе и слушања самога живога Бога и дала примјер да послушношћу и смирењем можемо задобити Царство небеско, не само задобити, него постати примјер који треба и други да слиједе. Та једна фина, дивна жена, скромна, тиха. Читајући Свето јеванђеље, врло мало налазимо шта је Богородица говорила, а то што је рекла за нас је сасвим довољно и нешто што је најзначајније што је изрекла овдје на земљи.“
Подсјећајући на присуство Пресвете Богородице у догађајима Христовог земаљског живота, Његовог страдања и Васкрсења, прота Далибор је позвао вјерни народ да празничну радост преточи у постојану тврду Божију вјеру и молитву и повјерење у њено заступништво. Завршавајући бесједу, упутио је свима ссбранима честитку и поруку:
„Нека је срећан и благословен празник и нека Света Богородица буде увијек у нашим молитвама. Нека буде она та која ће се пред Богом за нас усрдно молити, која ће посредовати за наше молитве и да наша нада буде положена према њој. А када смо у нади према Светој Богородици, знајте да смо на правом путу. Нека је срећан и благословен празник сада и увијек и у вјекове вјекова.“
Текст, фото & видео: Борис Мусић
