Бјелопољски Виши суд поново је укинуо пресуду којом је одлучено да држави припада црква Светог Димитрија, у оквиру комплекса Дворца краља Николе на Крушевцу.
Вијеће суткиње Милице Чукић и чланова Јелене Чабаркапе и Милана Смоловића, поступак је други пут вратило судији подгоричког Основног суда Данилу Јегдићу на одлучивање.
Треће суђење почиње 19. маја.
У Вишем суду констатовали су да Јегдић није отклонио процесне сметње на које му је указано приликом претходног укидања одлуке.
Они су основаном оцијенили жалбу Митрополије, којом је указано да првостепени суд није правилно цијенио изведене доказе и поуздано утврдио да ли је црква државна својина.
Кажу и да није утврђено да ли је објекат конфискован од династије Петровић и по том основу постао друштвена својина, односно да ли је краљ Никола тестаментом располагао тим објектом.
Траже да се утврди и да ли је спорни објекат уписан у црквени регистар.
Ово посебно имајући у виду да су (у смислу чл. 716 Општег имовинског закона из 1888. године), имаоци својинских права могле бити цркве, манастири и друге установе којима је та способност призната по унутрашњем вјерском праву. Дакле, с обзиром на то да су вјерске заједнице по прописима који су били на снази прије Другог свјетског рата могле бити носиоци права својине на непокретностима, остало је неутврђено да ли је предметни објекат био црквена својина, те да ли је одувијек био у посједу цркве… пише у образложењу пресуде.
Јегдић је у поновљеном поступку донио исту одлуку као и у случају претходно укинуте пресуде.
Обавезао је Митрополију црногорско-приморску да у року од 15 дана од правоснажности одлуке, преда Дворску капелу (цркву) држави.
Као неосновану одбио је противтужбу, којом је тражено да се утврди да је Митрополија стекла право својине на ту непокретност.
Образлажући укинуту пресуду, судија је навео да је вјерски објекат припадао имовини црногорске династије Петровић.
Наводи да се у списку конфисковане имовине бивше династије Петровић сачињеним у Београду 18. јуна 1926. године, пише да је тај вјерски објекат конфискован и да је на тај начин постао друштвена својина државна имовина.
Судија је рекао да Митрополија није могла одржавањем објекта стећи право на својину и да нијесу приложили ниједан доказ да је објекат икада био у њиховој својини.
Очигледно није протекло вријеме државине од 20 година потребно за одржај, па је несумњиво да нијесу испуњени услови да се тужиоцу по том основу призна право својине на предметној непокретности наводи се у пресуди.
У тужби држава наводи да је дворски комплекс у њиховој својини према Закону о државној имовини, али да су онемогућени да користе Државну капелу, па траже да им се она врати.
Представници Митрополије у противтужби тврде да никада нијесу имали проблема са садашњим Центром савремене умјетности, нити се икада помињало да је то њихово.
Саопштили су да је неспорно да је то вјерски објекат и питали од када је држава власник сакралних објеката.
Маја Боричић
Извор: Вијести
