Манастир Орахово прије обнове
Кратки историјат манастира
Манастир Светог Николе или манастир Орахово, како је одомаћени назив, је смјештен на једном малом узвишењу изнад Ораховачког поља надомак Вирпазара, у подножју шумовите планине Бјеласице, са погледом на Скадарско језеро.
Према предању, ова светиња представља једно од најстаријих духовних огњишта православне вјере и културе старе Зете, која дубином својих историјских коријена досеже чак до десетог вијека. Из овог периода датира прва, стара црква, посвећена Св. Јовану Крститељу, коју је подигао локални феудалац Иван Бољан, те стога у народу носи назив Бољанова црква. О њеном ктитору, по казивању знаменитог сакупљача историјске грађе и народних предања из овог краја Милутина Машановића, све до земљотреса из 1979. године, свједочила је и надвратна плоча на којој је било записано име Ивана Бољана. Ова црква из 10. вијека је била у веома лошем стању и ван богослужбене употребе. У њој се није богослужило још од давнина због убиства једног сеоског појца на Светој Литургији. Народно предање не памти са сигурношћу да ли је ова црква имала само парохијску намјену или је била и манастирски храм. Оно што се са сигурношћу зна је то, да је од времена Св. Саве Немањића, овдје устројен манастир, са новом црквом посвећеном Св. Николи. Већ у то вријеме, почетком тринаестога вијека, Бољанова црква, због већ поменутог убиства, није била у функцији. Нову, овога пута засигурно манастирску цркву, са околним помоћним зградама, саградио је 1233. године, по благослову Св. Саве Немањића, епископ зетски Иларион, о чему унеколико говоре и Врањинске повеље из 13. вијека. Иначе, манастир Св. Николе је по народном предању саграђен на личној земљи Св. Немање (у монаштву Симеон Мироточиви), о чему свједочи старо народно предање очувано и до данас у Орахову. Оно каже, да је Св. Немања, отац Св. Саве, једном приликом ходио Ораховачком котлином са својим великашима, који су задивљени плодношћу и љепотом овог краја замолили Светога да им поклони бар један дио ове благословене земље. Иако му је било веома тешко, Немања им је због њихових заслуга ипак поклонио дио своје дједовине. За вријеме турског ропства, манастир је наставио да живи, мада у доста отежаним условима. Иако је, поред велике и плодне земље, у то доба имао и млин на Ораховачкој ријеци, због сталних турских зулума и самовласти локалних агарјанских великаша, обитељ Св. Николе није могла живјети без честих опасности које су пријетиле од охолог завојевача. Турци су, највјероватније крајем 16. вијека, ипак срушили манастир. Обновљен је средином 17. вијека, а како и данас пише испод фреске Успенија Пресвете Богородице, фрескописан је 1663. године, за вријеме митрополита Руфима Бољевића и Игумана манастира Василија Његуша. Година живописања цркве је поуздани доказ да је још у седмој деценији 17. вијека Орахово било активан манастир.Ово је јединствен примјер код свих манастира Зетске Свете Горе, да је један фрескопис у тој мјери сачуван, али његово стање данас захтјева хитну заштиту.
Манастир Орахово прије обнове
Као угледни манастир још од старих времена, он је вјековима био и средиште отпора турском завојевачу, а у њему је почетком 18. вијека збор локалних главара донио и знамениту одлуку о истрази потурица у Црмничкој нахији.
Манастир Св. Николе је до половине 19. вијека имао огромну земљу у Ораховачком пољу, али је због негативних посљедица разграничења Црне Горе са Аустријом, за вријеме владавине Петра Другог Петровића Његоша, владика црногорски поклонио навећи дио земље породицама које су овим разграничењем биле погођене. Од тада је манастир замро, и у њему убрзо више није било монаха, али је народ овог краја непрекинуто памтио и одржавао аманет Његошев, да на дан манастирске славе, Пренос Моштију Св. Николе (22. мај по новом календару), помажу ову светињу.
По благослову Архиепископа цетињског и Митрополита црногорско-приморског Амфилохија, отпочела је 2002. године, обнова древног манастира Св. Николе.
Послије 120 година од гашења манастирског живота у Орахову, прилозима Митрополије, прегалаштвом и прилозима мјештана Орахова, као и уз помоћ Министарства вјера РЦГ и СО Бар и појединаца, како из Црне Горе и Србије тако и из иностранства, почело се са обновом ове светиње. Пробијен је пут до манастира у дужини од око једног километра, а потом се отпочело са санацијом цркве Св. Николе и конака. Како је манастир разорен земљотресом из 1978. године, радови су били доста обимни и захтијевали су прије свега велику инвестицију за обнову храма и санацију конака да би се могло у њему становати. За обнову манастира, испред Митрополије, задужен је био јерођакон Петар Драгојловић, сада игуман Манастира Врањина, а тада сабрат Цетињског Манастира, као и Црквени одбор из села Орахова.
Од 2007. године, настојатељ манастира је јеромонах Козма Кецојевић, који је веома успјешно наставио изузетно одговорну мисију обнове ове древне светосавске светиње. Отац Козма је потпуно завршио и веома лијепо уредио манастирски конак и много урадио на обнови старе Бољанове цркве из 11. вијека. Прилаз манастирском храму и скоро читава манастирска порта је Божијом милошћу и трудом оца Козме поплочана каменим плочама а радови на манастиру се и даље настављају.
Неопходно је потенцирати законску обавезу Завода за заштиту споменика културе Црне Горе, коју има још од земљотреса 1979.г, о хитној потреби предузимања мјере на заштити фрескописа, који је заједно са манастиром као спомеником културе друге категорије стављен под заштитом државе и за чију су санацију била обезбијеђена средста на основу штета од земљотреса.
Манастир Орахово након обнове
Манастирска здања
Комплекс манастира Орахово се састоји из двије цркве, настале у различитим временским раздобљима, и зграде конака. Данас је активна само млађа црква Светог Николе.
Храмови
Храм Светог Јована Крститеља
Старија, мања црква, лоцирана је сјеверно уз ниски оградни зид, посвећена Светом Јовану Крститељу.
Поједини аутори је сматрају градитељским дјелом XV вијека – времена у коме Јелена Балшић подиже на скадарском острву Бешка надгробни Богородичин храм. Сврставање у XV вијек поједини истраживачи заснивају на компарацији надвратне греде ораховског старијег храма са рјешењем на Јелениној цркви на Бешкој. Са друге стране, извјесна архаичност и типологија сводне конструкције, уз грубу зидарску технику, асоцирају на нека старија, романичка искуства, што указује да је сасвим могуће да је ова црква из X вијека како то биљежи народно предање
У питању је једнобродна, грубо зидана камена грађевина са полуобличастим сводом ослоњеним директно на зидове.
Манастир Орахово након обнове
Храм Светог Николе
Млађа црква Св. Николе има једнобродну основу, са полукружном апсидом и витким, предимензионираним тродјелннм звоником на преслицу. Дугачка је 8 м, а широка 5 м. Зидана је од правилно сложеног притесаног камена, док је градиво звоника клесани, двобојни камен. Изнад врата налази се плоча са слиједећим уклесаним натписом: „Храм Св. Николе овај звоник подигоше добровољни прилози црквени, Орахово 1909“. Декоративна розета уграђена је у подножју звоника. На подужним зидовима и апсиди постављен је по један лучни прозор. Црква је засведена полуобличастнм сводом, који је ојачан попречним луцима. На подужним зидовима, између два пара пиластера, налазе се прислоњени луци.
Унутрашњост цркве Светог Николе након обнове
Унутрашњост Св. Николе је исликана фрескама. Распоред живописа је прилагођен димензијама храма и вјешто прати све његове архитектонске облике. Иконографски репертоар је стандардан. Изнад декоративне сокле нижу се стојеће фигуре светитеља, док је простор у линетама прислоњених лукова резервисан за сцене Великих празника. На почетку свода је низ попрсја пророка изнад којих су композиције Христовог страдања. У тјемену свода су уобичајене представе Христа у медаљонима. На западном зиду је сцена Смрти Богородице, а у олтару тече поворка архијереја који се клањају Христу Агнецу. У калоти апсиде је Богородица са Христовим медаљоном, окружена арханђелима. Сликарство Орахова је знатно оштећено, посебно је страдао колорит. Изнад врата ]е тешко читљив натпис о исликавању храма. Но, у самој цркви постоји препис натпнса. Када су вршене оправке на цркви, 1909. године, рађен је и нови иконостас. Иконописац, Василије Ђиновски, који је био ангажован на изради иконостаса, педантно је преписао тада добро читљив запис о исликавању цркве. Из натпнса се сазнаје да је „…храм светога оца и чудотворца Христова светитеља Николе“ исликан за вријеме митрополита цетињскога кир Руфима и да су у томе учествовали …ја многогрешни раб монах и игуман Василије Његуш са браћом и ктиторима“, године 1663. Дакле, година живописања цркве је поуздани доказ да је још у седмој деценији XVII вијека Орахово било активан манастир.
Иста група исликала је оближњу црмничку црквицу Св. Атанасија у Сотонићима. Њихов умјетнички домет карактерише добро теолошко образовање и солидно познавање заната
Црква Св. Николе има и добро очувани иконостас, кога су 1909. г радили Василије Ђиновскн и његов син Миливоје, који су се на полеђини иконостаса и потписали. Сликарство Ђиновских и овдје показује своје познате особине.
Црква и њено зидно сликарство нијесу рађени од стране Завода за заштиту споменика и поред тога што су сачињени Елаборат о радовима на конзервацији живописа цркве св. Николе манастира Орахово, септембра 1986. године.
Манастир Орахово након обнове
Конак
Са сјеверне стране цркве Светог Николе, паралелно са њом, налази се зграда манастирског конака. Камена спратна зграда конака, судећи по техници зидања, потиче из времена изградње храма Светог Николе. Очуван је њен приземни лијепо засведени простор, као и спрат. Остаци конака су конзервирани1985. године, када је санирана архитектура цркве Светог Николе, послије земљотреса 1979. године. Након 2004. године, у оквиру манастирског конака дограђен је дио за становање братства и поплочан прилазни дио.
Митрополит Амфилохије и игуман Козма у манастир Орахову након његове обнове
Свете мошти
Као реликвију од непроцјењиве вриједности за читав хришћански свијет, у манастиру се налази дио моштију Св. Јована Крститеља, који се чува у прелијепо израђеном медаљону од сребра и позлате са грчким натписом на полеђини који каже: „ Ово је Славнога Пророка, Претече и Крститеља Јована“
Драгоцености у манастиру
Манастир посједује значајне драгоцјености: сребрне и позлаћене крстове, од 15. до 19. вијека, и окована јеванђеља из 19. вијека.
Јован Б. Маркуш
