Након што је Митрополит Црногорско-Приморски г. др Амфилохије доставио Министарству за људска и мањинска права примједбе на Нацрт закона о животном партнерству лица истог пола које се тичу духовног, моралног и цивилизацијског аспекта, са захтјевом и предлогом да поменути Нацрт закона повуче из процедуре, Правни савјет Митрополије доставио је своје Примједбе на Нацрт закона које се тичу друштвеног и правног аспекта.
Из Правног савјета Митрополије истичу да се приликом припреме и доношења закона као општег правног акта мора поћи од друштвене реалности, а не од захтјева спољашњих чинилаца – као што је у ријеч у овом случају када се, први пут у историји државности Црне Горе, покушава извршити нормирање хомосексуалних заједница и то на захтјев институција ЕУ из Брисела и Подгорице. Истичу да је јасно да овакав Нацрт закона није плод слободне друштвене, политичке и стручне воље државних органа Црне Горе.
Правни савјет Митрополије наводи да се мора уочити да је међународна пропагаторка Нацрта закона на округлом столу у оквиру јавне расправе у Подгорици 19. јуна ове године била Пламена Халачева из Делегације ЕУ у Подгорици (скупу нису, иако раније најављени, присуствовали надлежни министар Мехмет Зенка и шеф Делегације ЕУ у Подгорици Аиво Орав). Истиче да је ријеч о румунској држављанки која се налази на дужности у Делегацији ЕУ у Подгорици, а Румунија, као држава-чланица ЕУ, још увијек није донијела Закон о хомосексуалним заједницама. Даље се наводи да је исти случај и са другим државама-чланицама ЕУ попут Грчке, Италије, Словачке и других. ЕУ, дакле, није успјела да убиједи и присили све своје државе-чланице да припреме и донесу овакав или сличан закон, али је то успјела, противно друштвеној реалности, да учини у Црној Гори.
Правни савјет Митрополије подсјећа да је Бланка Радошевић-Маровић у име Министарства 30. маја 2018. године на округлом столу у Бијелом Пољу навела да је ресорно Министарство ”увјерено да је црногорско друштво довољно зрело да прихвати чињеницу да и особе истополне сексуалне оријентације имају право на заједнички живот, као и на дужности и обавезе које из њега произилазе”.
У наставку преносимо интегрални текст Примједбе на Нацрт закона о животном партнерству лица истог пола које је Правни савјет Митрополије доставио Министарству за људска и мањинска права. Такође, доносимо и линк са трећег завршног Округлог стола у оквиру Програма јавне расправе о Нацрту закона о животном партнерству лица истог пола који је, 19. јуна ове године, одржан у Подгорици на коме је испред Митрополије црногорско-приморске, протојереј-ставрофор др Велибор Џомић, координатор Правног савјета Митрополије изнио низ примједби и тражио да се Нацрт закона, из бројних разлога, повуче из процедуре.
ПРАВОСЛАВНА МИТРОПОЛИЈА
ЦРНОГОРСКО-ПРИМОРСКА
П р а в н и с а в ј е т
Саборни Храм Христовог Васкрсења, ул. Џорџа Вашингтона 3, Подгорица
тел. +382-69-550-405, otacvelibor@gmail.com
Бр. 60
- јун 2018.г.
МИНИСТАРСТВО ЗА ЉУДСКА И МАЊИНСКА ПРАВА
Радна група за израду Нацрта закона о животном партнерству лица истог пола
ПОДГОРИЦА
ПРЕДМЕТ: Примједбе на Нацрт закона о животном партнерству лица истог пола
Имајући у виду да је Митрополит Црногорско-Приморски г. др Амфилохије доставио Министарству примједбе на Нацрт закона које се тичу духовног, моралног и цивилизацијског аспекта, Правни савјет Митрополије достављa своје Примједбе на Нацрт закона које се тичу друштвеног и правног аспекта.
Приликом припреме и доношења закона као општег правног акта мора се поћи од друштвене реалности, а не од захтјева спољашњих чинилаца – као што је у ријеч у овом случају када се, први пут у историји државности Црне Горе, покушава извршити нормирање хомосексуалних заједница и то на захтјев институција ЕУ из Брисела и Подгорице. Јасно је да овакав Нацрт закона није плод слободне друштвене, политичке и стручне воље државних органа Црне Горе.
Мора се уочити да је међународна пропагаторка Нацрта закона на округлом столу у оквиру јавне расправе у Подгорици 19. јуна ове године била Пламена Халачева из Делегације ЕУ у Подгорици (скупу нису, иако раније најављени, присуствовали надлежни министар Мехмет Зенка и шеф Делегације ЕУ у Подгорици Аиво Орав). Ријеч је о румунској држављанки која се налази на дужности у Делегацији ЕУ у Подгорици, а Румунија, као држава-чланица ЕУ, још увијек није донијела Закон о хомосексуалним заједницама. Исти је случај и са другим државама-чланицама ЕУ попут Грчке, Италије, Словачке и других. ЕУ, дакле, није успјела да убиједи и присили све своје државе-чланице да припреме и донесу овакав или сличан закон, али је то успјела, противно друштвеној реалности, да учини у Црној Гори.
Бланка Радошевић-Маровић је у име Министарства 30. маја 2018. године на округлом столу у Бијелом Пољу навела да је ресорно Министарство ”увјерено да је црногорско друштво довољно зрело да прихвати чињеницу да и особе истополне сексуалне оријентације имају право на заједнички живот, као и на дужности и обавезе које из њега произилазе”.
Питања за Радну групу:
- На основу чега је изречена ова нетачна констатација која се као груба неистина ставља у контекст јавне расправе о Нацрту закона?
- Да ли постоји адекватан, валидан и кредибилан документ на основу кога је јавно саопштена наведена констатација?
Црногорско друштво је затечено најавом оваквог Нацрта закона, јер није припремљено на ту намјеру Министарства. Нацрт закона је, без икакве припреме јавности, без ширег дијалога, без консенсуса, дошао ”као гром из ведра неба”. Радна група и њен састав у стручном смислу довољно говориле за себе и шаљу опасну поруку јавности, тј. да једна организована група јавне власти и цивилног сектора може да мијења друштвене односе на начин који се по свему супротставља основним начелима друштвеног живота.
Питања за Радну групу:
- Колико је новца из буџета Црне Горе до сада потрошено у ову сврху почев од доношења Стратегије 2013-2018 и Акционих планова за њено спровођење, као и за све остале активности које су тим поводом спровођене за скоро пет година?
- Да ли је ЕУ или нека друга међународна организација за ове потребе издвајала средства и упућивала их Министарству?
- Зашто Министарством прије припреме и утврђивања Нацрта закона, није спровело ширу друштвену расправу, уз учешће највећег броја друштвених субјеката, како би се проблем сагледао са више страна и из различитих углова?
Нацрт закона је настао фуриозно и то буквалним преписивањем хрватског Закона о животном партнерству особа истог спола (”Народне новине”, бр. 92/14) и представља класичан примјер плагијата. Радна група је именована са задатком да напише Нацрт закона, а не да препише хрватски закон и грубо посегне за туђом интелектуалном својином. То је довољан разлог да се предложени Нацрт закона повуче из процедуре, јер је ријеч о интелектуалној подвали првог реда.
Питања за Радну групу:
- Зашто Министарство и Радна група у образложењу Нацрта закона нису обавијестили јавност Црне Горе да је ријеч о скоро дословно преписаном Закону из Републике Хрватске?
- Зашто се Радна група одлучила за преписавање туђег, а не за израду црногорског закона?
- Да ли је са овим чињеницама упознат министар Мехмед Зенка?
У Анализи модела закона о регистрованом партнерству, коју је објавило Министарство у децембру 2015. године, наводе се три модела која се, по наведеном питању, користе у неким европским државама.
Питање за Радну групу:
- Зашто се Радна група није опредијелила за тзв. трећи модел који се наводи у Анализи, а који би био најприхватљивији за друштвену реалност Црне Горе?
- На основу којих чињеница се дошло до закључка да је модел доношења Закона о животном партнерству најбољи модел за Црну Гору?
- Да ли је у том погледу вршено неко истраживање и, ако јесте, навести које, од кога и који су резултати истраживања?
- Зашто, прије преписивања Нацрта закона, није организована јавна дебата како би се струка и друштвени чиниоци у Црној Гори упознали са тзв. трећи модел?
Судећи по образложењу Нацрта закона може се закључити да би се Радна група, да није Устава и Породичног закона, врло лако, без икакве анализе, без свијести о посљедицама и проблемима, а са циљем да се допадне иностраном наручиоцу оваквог модела закона, одлучила и за истополне бракове. Већ се у појединим круговима расправља и о промјени чл. 71 Устава Црне Горе којом би се формулација да се ”брак може закључити само уз слободан пристанак жене и мушкарца” замијенила формулацијом да се ”брак може закључити само уз слободан пристанак два лица”.
У праву су, као и у правној историји, познати тзв. октроисани устави, али овдје имамо случај октроисаног закона, који само формално има образложење у коме се, заправо, препричавају чланови по реду, а не објашњавају разлози због којих су они предложени.
Питање за Радну групу:
- Зашто у образложењу Нацрта закона нису заиста образложени него су препричани чланови?
Као и садржај, из хрватског Закона у овом Нацрту закона је преписан и наслов закона. Поставља се питање: зашто би законодавац уређивао само једно и то овакво и ово животно партнерство хомосексуалних особа? Радна група није имала снаге да Нацрт закона наслови правим и тачним насловом: Закон о хомосексуалним заједницама. То је учињено како би се пажња јавности одвратила са суштинских питања која се покушавају регулисати на предложени и правно недопустив начин.
У Основним одредбама Нацрта закона нема појмовног одређивања коришћених израза, а то је учињено са циљем да свако може да тумачи одредбе према својој вољи и нахођењу. Може се закључити да појмовних одређења нема, јер преписивачи Нацрта закона нису имали одакле да их препишу. Напросто, нема их ни у хрватском оригиналу!
Питање за Радну групу:
- Зашто у Основним одредбама нема појмовног одређења израза?
- Зашто у Основним одредбама, сходно важећим и обавезујућим номотехничким Правно-техничким правилима за израду прописа Секретаријата за законодавство, није наведен орган који ће се старати за примјену наведеног закона?
У обиму права и обавеза, по форми, државном органу, начелима, начину закључивања животног партнерства хомосексуалних особа, престанку те непојамне псевдо-заједнице, службеном лицу, свједоцима, регистру, вођењу регистра, јавној исправи, тзв. животно партнерство је брак – али се тако не назива само због чл. 71 Устава Црне Горе и чл. 3 Породичног закона.
Црној Гори се, предложеним Нацртом закона, намеће хомосексуална заједница као правна категорија и хомосексуалне заједнице се, не само са обимом права него и са већим обимом права од оних у браку, уводе у њен правни систем.
Предложеним Нацртом закона се, први пут у историји Црне Горе, не уводи само хомосексуална заједница као правна категорија него се уводе и хомосексуални матичари (матичари који ће, по чл. 15, 16, 17, 19 и 20 Нацрта закона, вршити ”закључење партнерства” или, колоквијално, ”регистрацију истополних особа”) и хомосексуални кумови (тзв. свједоци по чл. 19 ст. 3 Нацрта закона). Судећи по свему, Нацртом закона се на најсрамнији начин извргава руглу и кумство које у Црној Гори представља посебну, традиционалну и важну категорију.
Нема мјеста гдје, сходно чл. 19 ст. 2 Нацрта закона, хомосексуалне особе неће моћи да приступе ”закључивању животног партнерства” – од општине, преко сала, јавних мјеста, тргова, дворана итсл. Нису, истина, предвиђена и колективна ”закључивања животног партнерства”, јер тога, наравно, нема ни у хрватском оригиналу. Као услов за одређивање мјеста изван сале локалног органа управе за ”закључивање животног партнерства” је предвиђено да то ”партнери захтијевају” и да ”за то наведу оправдане разлоге” (чл. 19 ст. 2 Нацрта закона). Наравно, хомосексуалном матичару је остављено дискреционо право да цијени ”оправданост њихових разлога”.
Предложени Нацрт закона уводи и небивалу појаву у Црну Гору: пред истим матичарем, на примјер, у 12 часова ”животно партнерство” могу да закључе Мираш и Вукота, а у 13 часова, чак и на истом мјесту, брак Ана и Марко!?!
Развод те хомосексуалне заједнице није, наравно, ради обмане јавности, назван разводом него ”раскидом” (чл. 21 Нацрта закона), али је поништење те хомосексуалне заједнице названо поништењем (чл. 22 Нацрта закона) као и код брака. Тако, наравно, пише и у хрватском оригиналу, а и једно и друго ће се вршити пред судом као и у случају брака (чл. 22 и 31 Нацрта закона). На предложени начин се долази до небивале ситуације да један судија Основног суда у Подгорици у 11 часова може судити по тужби хомосексуалне особе за поништење или раскид тзв. животног партнерства између Мираша и Вукоте, а у 13 часова развод брака између Ане и Марка!?!
”Матични регистар животног партнерства” (чл. 37-46 Нацрта закона) ће, заправо, бити као и сваки други матични регистар – рођених, вјенчаних и умрлих!?! И водиће га, сходно чл. 37 Нацрта закона, исти орган локалне управе. За све!
У IV дијелу Нацрта закона, поглавље 3 носи наслов: СТАРАТЕЉСТВО НАД ДЈЕЦОМ. Питање старатељства хомосексуалних особа над дјецом, наравно малољетном, уређено је члановима 55 и 56 Нацрта закона и то на ужасан начин.
Предвиђено је да се у хомосексуалне заједнице, сходно чл. 55 Нацрта закона, могу уводити и дјеца партнера из претходног брака или из ванбрачне заједнице. Умјесто да је то изричито забрањено, па чак и да је иницирано да се донесе норма по којој би се, због ступања у хомосексуалну заједницу, одузимало право на родитељство или старатељство, отишло се толико далеко да се омогућава да дјеца постану жртве таквих хомосексуалних заједница.
У Нацрту закона није предвиђено и усвајање туђе дјеце. Али, нико није сигуран да се неће и то тражити за коју годину под геслом ”људских права, равноправности и забране дискриминације” као што је то учињено у Њемачкој. Прво је 2001. године донијет закон сличан овоме који није омогућавао хомосексуалним особама да усвајају дјецу, али су 2004. године извршене измјене тог закона на основу којих им је и то омогућено. Долази се до ко зна којег по реду апсурда: хомосексуална лица неће и не желе да рађају дјецу, али траже право да се старају и да усвајају туђу дјецу – рођену од оца и мајке?
Евидентно је да преписивачи Нацрта закона нису свјесни какве посљедице може да изазове чл. 56 ст. 1 Нацрта закона, који се тиче доношења одлука у вези са дјецом од партнера који им није ни отац, а ни мајка. Још је евидентније да преписивачи Нацрта закона нису свјесни правних и друштвених негативних посљедица те норме која садржи неодређене појмове: ”хитан случај” и ”непосредна опасност за дјецу”?
Управо је увођење дјеце, мимо њихове воље, у једну хомосексуалну заједницу хитан случај и непосредна опасност за дјецу и она се свим дозвољеним средствима морају бранити од оваквог Нацрта закона, који је, без сумње, у супротности са свим међународноправним актима о правима дјеце. Шта, у појмовном смислу, значи израз ”дјеца коју партнери издржавају” из чл. 71 Нацрта Закона? Која су и чија су то дјеца? Предложени Нацрт закона није вриједан једне дјетиње сузе!
Из Нацрта закона сазнајемо да ће, сходно чл. 72 Нацрта закона, ”животни партнери” са страним држављанством из хомосексуалних заједница убудуће добијати боравишне дозволе и то много лакше од православних свештеника, њихових породица, монаха и монахиња.
Јавност до дана данашњег не зна никакве процјене, чак ни финансијске оваквог правног акта. Не зна се тачно ни колико је хомосексуалних особа у Црној Гори, нити се зна колико би годишње било закључено хомосексуалних заједница. Али, то наручиоцима и преписивачима Нацрта закона и није циљ! Циљ је да се урушава морал црногорског друштва и уносе нове подјеле међу грађане.
Сматрам да постојећи правни систем у Црној Гори, уз одређене измјене и допуне појединих закона, може да омогући заштиту права свим грађанима, па чак и она права за која се данас тврди да не припадају свим грађанима. Из тог разлога, предлажем да се Нацрт закона, који је супротстављен државно-правној и моралној традицији Црне Горе и ни по чему јој не припада, повуче из процедуре и да се отвори широка расправа друштвених субјеката на ову тему како би се дошло до најбољег решења, а не до решења које је, преписивањем и по диктату ЕУ, за два мјесеца наметнуто Црној Гори.
Одговоре на сва питања под бројевима тражим конкретно, као и одговоре на све остале примједбе и предлоге које сам навео.
Протојереј-ставрофор доц. др Велибор Џомић
координатор Правног савјета
Линк – Округли сто јавне расправе о Нацрту закона о животном партнерству лица истог пола у Подгорици, 19. јун 2018. године:
