Његово преосвештенство викарни Епископ диоклијски г. Пајсије данас, 14. септембра 2026. љета Господњег, на празник Начала индикта – Црквене нове године, у Цркви Свете Тројице у Доњем манастиру Острог, служио је Свету архијерејску литургију и помен блаженопочившем Митрополиту Данилу (Дајковићу), чији земни остаци почивају у малој пећини поред цркве.
Током Свете службе Божије, одслужен је и молебан за почетак Црквене нове године.
„Нека буде срећан почетак нове Црквене године. Ми смо у овом молебну, који смо у току ове свете службе служили, благодарили Богу за сва она добра Његова која нам је дао у минулој години, и просили и благослов и доброту Његову и за ове дане и године које предстоје пред нама. Такође, ми смо се данас окупили и одслужили помен блаженог спомена нашем Митрополиту Данилу (Дајковићу). Ове године навршава се 33 године од његовог престављења – ми и даље овдје, на земљи, мјеримо вријеме и бројимо године, а он је започео вјечност, тамо гдје се вријеме више не мјери. И када говоримо о блаженог спомена Митрополиту Данилу, долазе ми на на ум ријечи нашег Владике Николаја који каже да је Бог правду оставио ненаоружану и незаштићену“, бесједио је Преосвећени Епископ диоклијски.
Појаснио је да Владика Николај не мисли на ову правду коју дају наши земаљски судови и коју дијеле земаљске судије, већ мисли на ону правду Божију која је увијек непогрјешива, и која са овим што ми овдје на земљи називамо правдом, нема скоро никакве сличности.
„А да је правда незаштићена на земљи, то сви можемо видјети, јер врло често се правда Божија нарушава и не поштује. Тако је нарочито било у времену Митрополита Данила, када је он и свештенство његово и сав вјерни народ, не само Црне Горе него и свих ових ширих области, трпио многе неправде. Када је комунистички режим и рушио, и одузимао, и отимао, и прогонио, и много чега другог радио. А они су сви заједно, како се каже у оној епској пјесми, били кадри и стићи и утећи, а посебно на страшном мјесту постојати. Заиста је то било и страшно вријеме и Црна Гора је била тада страшно мјесто на коме је требало постојати. И Митрополит Данило је свакако примјер тога како се свједочи вјера, како се чува, како Његош каже, прађедовски аманет.“
Потом је објаснио да је Бог оставио правду ненаоружану, због тога јер се тек тада пројави наша вјера у Бога.
„Када видимо да нема правде на земљи, а ослонимо се на Његову правду, ослонимо се на Њега да Он узврати и освети, онда се ту показује и вјера човјекова и нада човјекова. И његово поуздање у Бога као творца нашег који нас не оставља, можда привремено овдје буде нарушена на земљи правда, али свакако да то не траје вјечно, него врло кратко. И зато ми сву наду своју полажемо на Бога. И онда кад видимо да се многе неправде чине, не тражимо оружје да ми то ријешимо, него Бога молимо да он то ријеши и да Његова ријеч буде у свему последња, као што јесте. Нека буде вјечан и блажен спомен нашем Митрополиту Данилу (Дајковићу), а свима нама да Бог подари здравље и спасење“, поручио је Преосвећени Епископ диоклијски г. Пајсије.
Весна Девић
Фото: Максим Шестаков
