У недељу, 30. августа 2026. године, на месту мученичког страдања породица Вукосав и Гело на Љубљеници, служена је света Литургија. Болна је и тужна судбина многих села и места Доње Херцеговине. Могло би се рећи да не постоји делић земље где нису страдали Срби током Другог светског рата и где херцеговачки камен није натопљен мученичком крвљу деце, жена и стараца. На једном од тих места однедавно плач страдале деце заменио је звук звона, на месту страдања породица Вукосав и Гело на Љубљеници, где су живи запаљени у августу 1941. године, звоно ће позивати на молитву, оно ће нас сабирати и опомињати да не смемо да заборавимо мученике који овде пострадаше.
Пре неколико година на том месту је подигнута капела, капела над костима мученика као знак победе над смрћу, на месту где Голгота постаде Рај живота. Ове речи владике Атанасија вечно су записане на престолу храма у Пребиловцима, али речи које би требале бити написане и урезане на сваком месту у Херцеговини, јер ова земља је престо Божји. Звоно које зазвони као да је из дубине земље страдалне позвало мученичке мошти да се укажу и буду нам благослов. Пострадаше ова недужна деца и људи као живи запаљени, а данас пред престолом Божјим њихове молитве греју наша срца и наше душе.
Љубављу, таму и мржњу победисте, У месту светлом и месту цветном рај наследисте!
Божанском љубављу нама утеху донесосте, Љета једног тешког ви пострадасте!
Ено тамо кости се ваше обретоше! На месту страдања вашег, и над мученичким моштима вашим,
Цркву вам подигоше, Амин!
Имена Светих мученика љубљеничких и година рођења:
Извор: Епархија захумско-херцеговачка и приморска
