Празник Преображења Господњег, којим наша Света црква прославља чудесни догађај на гори Тавору, када је Господ Исус Христос пред својим ученицима Петром, Јаковом и Јованом открио славу Свога Божанства, молитвено и свечано је прослављен у Саборном храму Христовог Васкрсења у Подгорици.
Светом литургијом началствовао је протојереј Предраг Шћепановић, архијерејски намјесник подгоричко-даниловградски, уз саслужење протојереја-ставрофора: Далибора Милаковића и Игора Балабана, протојереја Миладина Кнежевића и Николе Пејовића, јереја Велимира Бугарина, као и ђакона Ведрана Грмуше.
У литургијском сабрању вјерни народ се окупио око Чаше Господње прослављајући празник Таворске свјетлости, који пред очи Цркве изнова поставља тајну Христове Божанске славе, али и призив сваком човјеку да сопствени живот преобрази и усмјери ка свјетлости Царства Божијег.
Непосредно пред приступање Светој тајни причешћа сабранима се празничном бесједом обратио началствујући протојереј Предраг Шћепановић, који је на почетку казао да нас празник Преображења молитвом, срцем и душом узводи на Тавор – гору на којој је Господ показао да је живот у Њему свјетлост и да у Њему нема таме.
Подсјетивши да је Господ Својим ученицима открио славу Преображења пред страдање и голготу, отац Предраг је нагласио да им је тиме даровао утјеху и укрепљење за часове искушења који су им предстојали:
„Ево нас молитвом, срцем и душом на Тавору, гори Преображења, гдје је Господ показао да је живот наш свјетлост и да у њему нема таме. Ништа ново, ништа необично, само што оног тренутка када је процијенио да ће људске снаге посустати и да ће пред Његово распеће вјера у Њега као Васкрситеља и Даваоца живота вјечног посустати, Господ даје утјеху.“
Говорећи о свјетлости као једној од средишњих тајни празника, отац Предраг је подсјетио на библијско свједочанство о стварању свијета и нагласио да човјекова тежња ка свјетлости, у свом најдубљем смислу, представља тежњу ка самоме Богу.
„И она беба која се налази у материној утроби, из те таме тежи свјетлости. И наши покојници који леже у гробној тами теже свјетлости. Тежња ка свјетлости је тежња ка Богу, ка добрим дјелима. Јер, каже Господ, будите дјеца свјетлости, јер свјетлост Христова просвећује сваког човјека који долази у овај свијет.“
Осврнувши се потом на сам јеванђелски догађај на Тавору и глас Бога Оца: „Ово је Син мој љубљени… Њега слушајте“, прота Предраг је указао да Преображење није само откривење Христове славе ученицима, него истовремено и позив на преображај свакога човјека.
Истински сусрет са Христом, поручио је, мора оставити траг у људском животу и водити човјека од таме ка свјетлости:
„Свјетлост Христова треба да обасја сваког човјека који долази у овај свијет, јер је Својим Преображењем Господ показао да и ми треба да се преобразимо из таме у свјетлост, из мржње у љубав, из зла у добро. Зато кад кажемо за неког човјека да је промијенио свој живот на добро и на боље, кажемо: он се потпуно преобразио.“
У наставку бесједе отац Предраг је нарочито указао на људско срце као мјесто сусрета Бога и човјека. Онај коме припадају сви универзуми и галаксије, и чија се слава пројављује у свему створеном, не жели да насилно уђе у човјеково срце, већ очекује његову слободну љубав и одговор. Зато је празник Преображења повезао и са подвигом Богородичиног поста, позивајући вјерне да своја срца отворе за ближње и љубав према сваком човјеку.
„Једино мјесто гдје Бог не жели силом ући, то је срце човјечије. Зато у овоме Великогоспојинском, Богородичином посту отворимо срца своја за ближње, отворимо срца своја за љубав према свим људима. И свима онима који живе у тами овога свијета, који мисле да се овај живот завршава са два метра гроба и смрћу, благовијестимо Преображење на Тавору. Часови људске среће су крилати. Они брзо и лако прођу. Зато кад нас снађе голгота – а са Тавора, са горе Преображења, горе радости, горе свјетлости, горе милости Господње, доћи ће и дани голготе, доћи ће и дани болести, туге – кад нас снађе то, знајмо да је Господ за нас предодредио свјетлост, Тавор. Предодредио је осми незалазни дан гдје ће сијати Његово лице… јер ће Господ Својим лицем обасјавати и у том осмом дану неће бити ноћи, неће бити туге, неће бити болести“, подсјетио је прота.
На крају бесједе, отац Предраг је узнио благодарење Господу за дар Таворске, нетварне и нестворене свјетлости, коју је Христос открио Својим ученицима, а коју Црква кроз Свето крштење и остале Свете тајне дарује и сваком човјеку који улази у заједницу са Христом:
„Теби, Господе, који си нас обасјао и који си нам показао и ову дневну свјетлост, а који нам показујеш нетварну свјетлост, нестворену свјетлост коју си дао Својим ученицима и коју дајеш свима нама на Светом крштењу и кроз Свете тајне; Теби, Господе, који си свјетлост, а не тама, који си добро и који си љубав, а не мржња и зло, Теби, Господе, нека је слава и хвала у вјекове вјекова. Амин.“
Након заамвоне молитве, свештенство је обавило освећење и благосиљање грожђа, плодова и осталих приноса које је вјерни народ принио у славу Божију и част великог празника.
Благосиљање плодова на Преображење подсјећа да је сва творевина дар Божији и да је призвана на освећење и преображај. Приносећи прве плодове Господу и примајући их назад као благослов, вјерни благодаре Господу за Његове дарове и исповиједају да се у Христу не преображава само човјек, већ да је сва творевина призвана да учествује у слави будућег Царства.
Текст, фото & видео: Борис Мусић
