Његово високопреосвештенство Архиепископ цетињски и Митрополит црногорско-приморски г. Јоаникије и Његово преосвештенство Епископ новобрдски г. Иларион, викар Његове светости Патријарха српског г. Порфирија, служили су Свету архијерејску литургију у манастиру посвећеном Светим женама мироносицама у селу Дупило, поводом славе ове свете обитељи, уз саслужење свештенства и свештеномонаштва, те у присуству монаштва и вјерног народа.
За пјевницом су одговарале сестре монахиње.
Након прочитаног јеванђелског зачала сабранима се обратио Епископ новобрдски г. Иларион.
Владика Иларион је казао да је Бог диван у светима Својим и на сваком мјесту на којем се сабира Црква Божија, те нагласио да апостолско искуство није само сјећање на прошлост, већ живо искуство које се у Цркви преноси кроз вријеме и простор.
„Црква Божија је од краја до краја васељене посијана, од Сиона, одакле изађе Закон и одакле нам дође спасење, па све до овог камена. До нас није стигла само реч проповеди, него и искуство додира са живим Богом. Ми имамо искуство апостола, ми смо Црква апостолска и тај додир апостола осећамо. Као што су они додиривали Господа Христа, апостол Јован посебно, који се на Тајној вечери наслонио на прса Христова и, како то говоре Оци, поцрпео тајне богословља из тог загрљаја, тако су и нама, кроз вријеме и простор, пренели тај загрљај. И ми дођосмо овде да се ухватимо у то апостолско коло које је Црква Божија“, казао је Владика Иларион.
Он је истакао да бити апостол значи чинити оно за шта је човјек послан и благословен, те да у Цркви сваки њен члан има своје мјесто и своју службу.
„У Цркви која је апостолска свако чини оно за шта има благослов. Епископ је на свом месту, свештеник на свом, игуман на свом, свештеник у парохији на свом, отац на свом, мајка на свом, дијете на своме мјесту. Свако има своје место, своју службу. Поредак је апостолски поредак онда када можеш да одговориш на питање ко те је послао, у чије име долазиш, са чијим благословом и кога проповедаш“, поручио је Владика.
Додао је да црквени поредак није сам себи сврха, него основа за оно што је изнад сваког поретка, тајна љубави у Богу и радост сусрета са другим човјеком.
„Поредак постоји да би био основа за оно што је изнад поретка, а то је тајна љубави у Богу. Када се радујеш човеку и када у човеку сретнеш Бога, а не знаш зашто се радујеш, тада ниси само испунио закон, него си се вером препустио тој тајни радости сусрета са живим Богом, а и са човеком“, нагласио је Епископ Иларион.
Осврћући се на јеванђелске примјере препознавања васкрслог Христа, Владика је подсјетио на пут Луке и Клеопе ка Емаусу, као и на сусрет Свете Марије Магдалине са Господом.
„Луке и Клеопа, они су тужни, потиштени, јер пропаде нада Израиљева, убише Онога за кога су мислили да ће спасити свет, а тај им се прикључи и путовао је заједно са њима, ходао заједно са њим, али га нису препознали. Тако и ми често не препознавамо да Христос хода заједно са нама на нашем путу крстоносном. И они га препознају када су преломили хлеб, како то говори јеванђелист. Препознаше га у ломљењу хлеба. А света Марија Магдалина га препознаје онда када је позвао по имену. И то су две тајне препознавања Господа Христа. Један је овај литургијски, када се сабирамо у Цркву Божију, и када препознајемо и доживљавамо живога Бога, оваплоћенога, у овоме сабрању, у овим свештеним радњама, и у самом, вели, хлебу и вину које се приноси Христу”, казао је Владика Иларион.
Он је поручио да је, како би човјек чуо тихи глас Божији, потребно да се удаљи од сујете, испразности и свега што га одваја од унутрашње сабраности.
„Бог се пророку Илији није јавио у великој хуци, потресу и огњу, него као тихи глас. А да бисмо чули тај тихи глас који нас призива, потребно је да се удаљимо од свега што је сујетно, испразно и ништавно“, рекао је Владика Иларион.
На крају бесједе, Владика Иларион је честитао славу мати Лукији и њеном сестринству, сабранима празник, те пренио поздраве и благослове Његове светости Патријарха српског г. Порфирија, пожељевши да се вјерни народ и убудуће сабира у овој светињи под омофором Митрополита Јоаникија, који, како је казао, својом службом и очинским ауторитетом даје утјеху овом мјесту.
„Нека бисмо што чешће били сви заједно, лицем к лицу, служили Свету литургију и једни у другима препознавали Господа Христа: у ломљењу хљеба, у гласу који нас призива из дубине срца и у лицу свога брата и сестре“, закључио је Епископ Иларион.
Након освећења славског колача, Митрополит Јоаникије честитао је празник Свете Марије Магдалине, нагласивши да је она била велики свједок и проповједник православне вјере и један од првих свједока Васкрсења Христовог, али и свога васкрсења.
„Знамо да Свето јеванђеље свједочи како је Господ Исус Христос из Свете Марије Магдалине истјерао седам злих духова. Била је под демонском силом и влашћу. Не знамо због чега. Да ли због неких тешких гријехова из младости или је то било по Божјем допуштењу, имају разне приче”, рекао је Митрополит.
Он је нагласио да је суштина њеног животног пута у вјери, покајању и потпуном предавању Христу.
„Главно је то да је она повјеровала, кренула за Христом и узела крст свој. Тада се ослободила демонске власти и служила Господу ревносно и до краја. Свето писмо пребивање у гријеху, тами и под влашћу злих духова изједначава са смрћу, а када се човјек ослободи од гријеха, демона и од злих сила, то се изједначава са васкрсењем. То је доживјела Света Марија Магдалина у своме животу“, рекао је Митрополит Јоаникије.
Митрополит је подсјетио да је Света Марија Магдалина, у вријеме када су се апостоли разбјежали у страху пред Христовим страдањем, остала под Крстом заједно са Пресветом Богородицом и Светим Јованом Богословом.
„У оном најтежем тренутку, када су се Свети апостоли разбјежали и када је страх ушао у њихове кости, она је остала са Пресветом Богородицом и Светим Јованом Богословом под Крстом Христовим. Распињала се са својим Господом, али ју је зато Господ удостојио да, послије Пресвете Богородице, буде први свједок Његовог Васкрсења“, нагласио је владика.
Према Митрополитовим ријечима, примјер Свете Марије Магдалине свједочи да човјек, без обзира на гријехе, искушења и животне тешкоће, може доживјети духовно васкрсење.
„Она је велики примјер за свакога од нас. Сви смо под разним искушењима, гријесима и тешкоћама које доносе овај свијет и овај живот. Али, гледајући на примјер Свете Марије Магдалине, видимо да све то можемо са себе да стресемо. Све оно што нас снађе, и демонска искушења, и ако смо запали у какве гријехе – да се и од тога можемо ослободити, да можемо васкрснути и доживјети васкрсење духовно, већ овдје и сада, јер се сила Крста Христовога и сила Његовога Васкрсења упечаћују у нашим животима,“ казао је Митрополит.
Митрополит је поучио да никада не треба посустати пред тешкоћама јер, како је казао, искушења не морају увијек нужно значити нешто лоше и погубно, већ могу постати прилика за духовно јачање и напредовање.
„Може бити да је то изазов. Као што онај добар тренер, када спрема некога такмичара, мора пред њим постављати многе препреке и научити га да савлађује многе тешкоће, многе препреке, научити га да се бори, па га тек онда пушта да се бори и да побјеђује; може и да изгуби. Све је то ризично, али у овој нашој борби имамо тај оптимизам, зато што је Господ Исус Христос Онај који је побиједио, Онај који је Побједитељ, и ми се за Њега везујемо, и Његовом побједом и ми се удостојавамо да будемо са Њиме, само да останемо у вјери чврсти и истрајни,” казао је Митрополит.
Честитајући славу сестринству и празник сабранима, Митрополит је рекао да је Света Марија Магдалина велика заступница и покровитељка свих хришћана који јој се са вјером обраћају.
„Зато се данас тако радујемо и зато смо се са великом радошћу сабрали у ову свету обитељ. Свима на здравље и на спасење“, закључио је Митрополит Јоаникије.
О. Б.
