У девету недјељу по Духовима, на празник Светог пророка Илије — 2. августа 2026. године, Његово преосвештенство Епископ диоклијски г. Пајсије, са свештенством и свештеномонаштвом, служио је Свету архијерејску литургију у Цетињском манастиру.
По прочитаном Јеванђељу, говорећи сабраном вјерном народу о животу Светог Илије Тесвићанина, Преосвећени Епископ Пајсије је казао да Бог заузима у сваком човјеку, без изузетка, једно посебно мјесто и да то мјесто које Њему припада, нико други по природи ствари не може замијенити. Међутим, човјек по слободи, која му је Богом дана, може и то да учини — да на мјесто Божије стави или другога човјека или било шта из ове творевине, што је нама познато. Када човјек дође у такво стање, онда ми то називамо богоодступништвом. Дакле, оно мјесто које само Богу припада, које само Бог заслужује да има у човјеку, ако дамо било чему или било коме другоме, онда ми одступамо од Бога, одступамо од свога Творца, одступамо од свога Оца небескога.
„Зато и можда најтежа рана коју човјек може да задобије и да нанесе сам себи јесте управо ако дође у такво стање. А такво стање, не само да може да задеси једног човјека, или двојицу, или тројицу, него некада захвати цијели народ. И управо у једном таквом времену је живио Свети пророк Илија“, бесједио је Владика Пајсије.
Подсјетио је да се у овом старозавјетном пророку чистога живота, пробудила велика ревност за Бога јединога, истинитога, када је видио да је изабрани народ Божији, којега је Бог извео из египатског ропства, хранио 40 година небеском храном, појио водом из камена и довео у земљу обећану, и њу им дао у насљедство, заборавио Бога који их је створио и све то дао.
„Дао им земљу на којој живе, дао им храну, пиће, дао им да имају своје потомство… и они су тога Бога заборавили. Клањали се лажном богу и призивали имена других лажних богова. И због тога, видјећи толико богоодступништво у народу, он је молио Бога да затвори дажде, да не буде дажда на земљи и да наступи глад, како би сви они видјели шта им све Бог даје, којим их добрима сваки дан дарује, а они ни на чему не благодаре, него се клањају другим боговима и тобож њима захваљују.“
По молитви Светог пророка Илије за три године и шест мјесеци ни капи кише није пало на земљу, тако да је завладала велика глад у земљи, од које су многи били и лишени живота. А онда Свети пророк Илија постепено објављује име и славу Божију и полако, опет, Бог шаље она своја добра на земљу и благосиља народ свој.
„Тако и ми, драга браћо и сестре, треба увијек по примјеру пророка Илије, прије свега да гледамо да ничим Бога не увриједимо. Да оно мјесто које Њему припада у нама, никоме другоме не дамо, него да то мјесто чувамо и да увијек имамо сјећање на Бога. А када тако чинимо, онда ће нам Бог дати и правилно расуђивање, за које говоре Свети оци да је једно од највећих врлина које човјек може имати — када може правилно да расуђује у сваком времену, на сваком мјесту, шта је потребно чинити и како реаговати, а све то чини Дух Свети, који пребива у онима којима Он благоизволи.
Зато нека би данашњи празник Светог пророка Илије, који је много ревновао за истину Божију, за правду Божију, који је ревновао да се народ његов спаси, да не буде на погрешном путу, на путу заблуде и лажи, нека би свима овај празник био на здравље и на спасење. Да се угледамо на његов примјер, да Бога нашег хвалимо и да Му на свему, сваком добру које нам даје, благодаримо“, казао је Његово преосвештенство Епископ диоклијски г. Пајсије, завршавајући своју омилију на празник Светог пророка Илије.
Весна Девић
Фото: Максим Шестаков
