Његово високопреосвештенство Архиепископ цетињски и Митрополит црногорско-приморски г. Јоаникије говорио је у уторак, 28. јула, на свечаној академији у Никшићу, приређеној поводом обиљежавања 150 година од велике и славне битке Црногораца и Херцеговаца на Вучјем Долу.
Том приликом Митрополит је подсјетио на дирљив опис љетописца овог догађаја и нагласио да исход знамените Вучедолске битке не би био могућ да, како је рекао, храброст и једнодушност црногорских и херцеговачких ратника није била оснажена с неба – од Господа Бога над војскама.
Владика је нагласио да је српски народ сваку велику побједу доживљавао као лијек косовских рана и „обнову Косовског завјета слободе“.
Изражавајући радост због доласка Његове светости Патријарха српског г. Порфирија на овај значајни јубилеј, Митрополит је рекао да је то највеће признање вучедолским јунацима, али и њиховим потомцима.
Бесједу Његовог високопреосвештенства Архиепископа цетињског и Митрополита црногорско-приморског г. Јоаникија са свечане академије посвећене обиљежавању 150. годишњице Вучедолске битке
”Велика нам је част и радост да у своје име и у име домаћина ове свечаности Високопреосвећеног Архиепископа и Митрополита будимљанско-никшићког г. Методија најсрдачније поздравим Његову Светост Патријарха српског г. Порфирија и овдје присутне Високопреосвећене и Преосвећене Архијереје. Такође нам је част да поздравимо предсједника скупштине Црне Горе, министре из влада Србије и Црне Горе, предсједника општине Никшић и све вас драга браћо и сестре!
Ваша Светости!
Добро дошли у град Никшић, у Црну Гору и Стару Херцеговину – Светог Саве дједовину!
И честити књаз Никола Петровић Херцеговину је звао својом дједовином, па је из љубави према страдалној браћи кренуо у ослободилачки поход са Цетиња, на Видовдан 1876. године, са чврстом намјером да донесе слободу цијелој Херцеговини. Када је у Бањанима, на Црни Кук, објединио своје витезове, Црногорце и Херцеговце, појахао је свог виловитог Цезара пут Невесиња, предводећи непобједиве ратнике. Љетописац је оставио кратак и дирљив опис преласка ове војске преко Гатачког поља:
„Петнаест хиљада Црногораца и Херцеговаца ишло је у редовима на стотине. Посред тог дивног поља марширала је српска војска први пут од Косова.“
Овај епски поход заустављен је иза Невесиња, не турском силом ни страхом, него пријетећим аустријским ултиматумом, да се књаз са својом војском смјеста повуче иза линије Билећа – Гацко. Сурова стварност – не може се ратовати против двије моћне царевине – распршила је снове младог књаза о ослобођењу цијеле Херцеговине, али није сломила његов дух. Повлачећи се, у вучедолске врлети намамио је Мухтар-пашу, гдје је његову војску јуначки разбио и поразио. Када је гледао како његови јунаци гоне и сијеку турску војску, благодарио је, као нови Давид, Божјој милости, говорећи: „Слава Ти, Боже, и Свети Василије Острошки!“
Резултат знамените Вучедолске битке, по људским мјерилима, не би био могућ да храброст и једнодушност црногорских и херцеговачких ратника није била оснажена с неба, од Господа Бога над војскама. Селим-пашу посјекоше, Осман-пашу заробише, погубише око 180 виших и нижих официра, а низама и башибозлука неколико хиљада, боље рећи – ни броја се не зна. Гинули су и рањавани јунаци и са наше стране али неупоредиво мање јер их је милост Божија чувала и кријепила.
Сваку велику побједу над Турцима наш народ је доживљавао као лијек косовскијех рана и као обнову Косовског завјета слободе. Ослобођење било којег дијела наше отаџбине од турске окупације снажило је вјековно народно надање о свесрпском ослобођењу и уједињењу. У том погледу, Вучедолска битка, као прва велика побједа црногорско-херцеговачке војске у Вељем рату има изузетан значај. Дала је снажан подстрек ослободилачком замаху који је Црној Гори донио велико територијално проширење, јуначку славу и међународно признање на Берлинском конгресу, а књазу Николи почасно звање Цара Јунака.
Због тога је Вучедолска битка ушла не само у историју него и у поезију, па се од тада и до данас пјева:
„Ој, крвави Вучји доле,
одавно те Срби воле.“
А честити књаз Никола није заборавио славне јунаке који су га овјенчали вијенцем побједника, него је, за вјечни спомен њихових душа, подигао овај величанствени храм у славу Божију и у част Светог Василија Острошког, чију је благодатну помоћ доживио на Вучјем долу.
Ваша Светости, добро дошли да возглавите и благословите црквене и свенародне свечаности које Епархија будимљанско-никшићка организује поводом великог јубилеја – 150. годишњице Вучедолске побједе.
Радују се на небесима душе вучедолских витезова што сте дошли да их поменете пред Живим Богом и Његовим народом, на мјесту које они залише својом јуначком крвљу.
Ово је први пут да Српски Патријарх посјећује Вучји до и да на том жртвеном мјесту служи Свету Литургију.
То је највеће признање вучедолским јунацима, али и нама, њиховим потомцима.
Хвала Вам на очинској љубави и благослову Светога Саве који нам доносите.
Осана на висинама!
Благословен који долази у име Господње!”
Подсјећамо, Епархија будимљанско-никшићка уприличила је прославу великог јубилеја – 150. годишњице Вучедолске битке, током 28. и 29. јула у Никшићу и на Вучјем долу.
Свечаности овог јубилеја допринио је и долазак Његове Светости Патријарха српског г. Порфирија, који је у уторак, 28. јула, говорио на академији у Никшићу, а у сриједу, 29. јула, началствовао Светом Литургијом у Цркви Светог свештеномученика Атиногена на Вучјем долу.
