На недјељни дан када наша Света црква прославља Преподобног Сисоја Великог, служена је Света литургија у подгоричком Храму Великомученика Ђорђа.
Евхаристијским сабрањем началствовао је протојереј Јован Радовић, уз саслужење браће свештенослужитеља овог древног храма: протојереја Мирчете Шљиванчанина, старешине цркве, протојереја-ставрофора Милете Кљајевића и Драгана Станишића, протојереја Блажа Божовића и ђакона Луке Павићевића и уз молитвено учешће проте Милуна Фемића.
За пјевницом на литургијске возгласе одговарали су појци овог древног храма.
Након причешћа вјерног народа, словом поуке сабранима се обратио началствујући свештенослужитељ, прота Радовић.
„Милост и сила Божија су нас сабрали у овај недјељни дан празновања Васкрса. Ми се 52 недјеље сјећамо у току године и стално понављамо, темељни срж наше православне вјере хришћанске – сабирајући се у црквама, на Светим литургијама и причешћујући се светињама Тијела и Крви Христове. Црква је одредила да сваке недјеље читамо Јеванђеље, ту благу и радосну вијест о доласку Господа и Бога и Спаса нашега Исуса Христа у овај свијет – једино из тога разлога, да би побиједио гријех, смрт и ђавола, као највеће непријатеље рода људскога.
Чули смо да се данас помиње, исцјељење двојице слијепих људи, који су трчали за Господом Исусом Христом чувши да иде неки нови пророк; нису они знали, али су осјећали срцем и душом и видјели су да то није неки уобичајени пророк, зато му се обраћају ријечима: Помилуј нас, сине Давидов! У она времена сина Давидова су називали човјека који би имао посебне дарове, од Бога, који би пророковао – некога који би био од највећег угледа и поштовања. Они су чули за чудо које се управо десило (када се Господ враћа из Јаировог дома, јер је васкрсао из мртвих његову ћерку јединицу) и понадали су се да ће тај нови чудотворац и њима, учинити чудо; скинути скраму са њихових очију, да би и они видјели свјетлост новога дана; и они зато и трче за њиме, вичући Помилуј нас, сине Давидов!
Сјећамо се у Јеванђељу још једнога слијепца, записанога – то је онај Вартимеј, који је сједио крај пута; и када је Исус наишао са својим апостолима, и он је узвикнуо: Помилуј ме Исусе, сине Давидов!
Док ова двојица иду за Исусом, и вичу за Њиме и Његовим ученицима, Господ журно пролази даље и долази у једну кућу. Он их оставља да чекају, да провјери вјеру њихову, колика је она. И они долазе за Њиме у кућу, и Он их пита, питањем, њих онда и дан-данас и свакога хришћанина: Вјерујеш ли ти да ја то могу учинити? А они кажу: Да, Господе, вјерујемо! И сигурно су свим срцем својим вјеровали, зато су и добили, опроштај гријехова, вид им је Господ вратио и учинивши то чудо, каже им: Идите и ником не казујте! А природно, од силе радости, они трче и објављају свима, какво се чудо над њима десило.
Данашње Јеванђеље нам шаље поруку о сили вјере, каква наша вјера треба да буде. И када се молимо својим молитвама и у болести и у здрављу, у рату и немаштини, и свим ванредним околностима – показује се да та вјера треба да буде силна и јака; јер ако је половична, онда ништа и не добијамо.
Ми читамо своје правило, јутарње и вечерње молитве, Псалтир, Јеванђеље – све је то добро и неопходно, а да ли је наша вјера таква, да Господа притјера на Милост? Толика наша молитва треба да буде, као што је Мојсије у пустињи ћутао, а Господ му каже: Мојсије, зашто вичеш ка мени. Он је свим срцем призивао Господа, силном вјером својом, у тишини срца свога и бића свога.
Тако и ви треба да вичете ка Господу свом вјером својом – јер ако не вјерујемо, тешко да ћемо ишта од Господа добити: и здравље, радост и новац, брак и породицу и све оно што нам долази; ако не вјерујемо свим срцем својим, ако смо двоједушни, половични – нећемо ништа добити.
Сјетимо се само жене крвоточиве. Она ништа није рекла Господу, само се одастраг ухватила за хаљину Његову, вјерујући да ће добити здравље. И каже: Господ, осјети да из Њега изађе сила. Нигде у историји није записан такав догађај – да се та жена само вјером својом дотиче хаљина Његових и Господ осјећа, и да без Његове воље и жеље, из Њега излази сила и лијечи.
Хоће да каже, када човјек свим срцем завапи, Бог ће му све даровати, оно што човјек жели, ако је то за његово спасење.
Угледајмо се и ми данас на вјеру ове двојице и вапимо свим срцем: Помилуј нас Исусе, сине Давидов – да бисмо добили опроштај гријехова наших и да бисмо живјели по нашој вјери, онако како Господ од нас тражи и очекује. Бог вас благословио и свако добро даровао“ – поручио је начаствујући свештенослужитељ, прота Радовић.
Зједничарење свештенослужитеља и парохијана, настављено је у Светогеоргијевском дому.
Елза Бибић
Фото: Дарко Радуновић
