У суботу, 14/27. јуна 2026. године, Јерусалимска патријаршија прославила је празник Светог пророка Јелисеја у манастиру посвећеном његовом имену у Јерихону, где се налази и смоква на коју се попео Закхеј.
На дан спомена Светог пророка Јелисеја, Црква се сећа да је пророк Јелисеј био син Сафатов, из града Авел-Меоле у земљи Манасијиној, и да је по занимању био земљорадник. Око 909. године пре Христа, пророк Илија је, по Божјој заповести, помазао Јелисеја за свога наследника док је овај орао земљу са дванаест јармова волова. Јелисеј је заклао волове и поделио их народу за храну, а затим је, оставивши родитеље, пошао за пророком Илијом и остао уз њега све до његовог вазнесења на огњеним колима. Са тих кола пророк Илија бацио је на њега свој огртач; њиме је Јелисеј прешао реку Јордан и примио двоструки удео благодати свога учитеља. Његова чудесна дела забележена су у Четвртој књизи о царевима Старога Завета. Упокојио се у дубокој старости око 830. године пре Христа и сахрањен је у Самарији.
Његовој успомени у част, Његова светост Патријарх јерусалимски Теофил началствовао је Светом литургијом у поменутом светом манастиру, уз саслужење Његовог високопреосвештенства архиепископа константинског Аристарха, јеромонаха Братства Светог Гроба, свештеника из околних места и госта, архимандрита Пантелејмона из свете Митрополије пољске. Богослужбене химне појали су на грчком, са десне певнице, др Јакув и господин Георгије Баракла, док је на арапском, са леве певнице, појао манастирски појац.
Пре Светог причешћа, Његова светост изговорио је следећу беседу на грчком језику:
„Илија би узнесен у вихору, а Јелисеј се испуни духом његовим. За живота се није уплашио ниједног владара, нити га је ико могао покорити. Никаква реч није га надвладала, а и после смрти тело његово пророковаше. Чинио је чудеса за живота, а и после смрти дивна беху дела његова“ (Премудрост Исуса сина Сирахова 48, 12–14).
Љубљена браћо у Христу,
побожни хришћани и поклоници,
Благодат Светога Духа сабрала нас је данас у овом светом манастиру посвећеном Светом пророку Јелисеју, у најстаријем библијском граду Јерихону, који лежи крај токова реке Јордана, да свечано прославимо успомену најсјајнијег светила васељене и славног међу пророцима, великог Јелисеја.
Свети пророк Јелисеј био је син богатог земљорадника Сафата, који је обрађивао земљу у долини Јордана. По Божјој заповести помазао га је за пророка Илија Тесвићанин, поставивши га за свога наследника, како сведочи Књига о царевима:
„И рече му Господ: Иди, врати се својим путем у пустињу дамаску… И Јелисеја, сина Сафатова, помажи за пророка место себе“ (3. Царевима 19, 15–16).
Пророк Илија затекао је Јелисеја како оре своју њиву и позвао га да пође за њим, бацивши на њега свој огртач, како поново сведочи Свето Писмо: „И баци на њега свој огртач. А он остави волове, потрча за Илијом и рече: Молим те, да пољубим оца својега и матер своју, па ћу онда поћи за тобом“ (3. Царевима 19, 19–20). Овај догађај означио је Јелисејево призвање на пророчку службу и примање духовне силе и божанског ауторитета кроз ту службу.
Помоћу Илијиног огртача Јелисеј је раздвојио воде Јордана и прешао преко њега. По том чуду „синови пророчки“ препознали су у Јелисеју дух свога учитеља Илије и поклонили му се до земље, како сведочи Свето Писмо: „Узе огртач Илијин… и удари по води, и она се растави на ову и на ону страну, те пређе Јелисеј“ (4. Царевима 2, 13–14).
Вреди напоменути да је богомнадахнути Јелисеј живео око педесет година (око 850–800. године пре Христа). Његово пророчко служење било је обележено изузетним делима и многим чудима. Заслађивањем је учинио питком горку воду извора у Јерихону (4. Царевима 2, 19–22); изрекао је суд над младићима који су му се ругали, те су их растргле две медведице (4. Царевима 2, 23–25); умножио је уље сиромашне удовице да би је избавио од тешког дуга; васкрсао је сина имућне Сунамке која му је указала гостопримство (4. Царевима 4, 18–37); исцелио је од губе војсковођу сиријског цара Неемана (4. Царевима 5, 1–14); а истом том болешћу казнио је свога злог и среброљубивог слугу Гијезија (4. Царевима 5, 20–27). Штавише, и после свога упокојења наставио је да чини чудеса, васкрснувши човека који је био бачен у његов гроб и дотакао се његових костију (4. Царевима 13, 21).
Из ових чудесних дела Светог пророка Јелисеја најјасније се открива његова духовна величина, односно дар божанских харизми које је примио од Бога преко свога славног учитеља, пророка Илије. Зато химнограф са дивљењем кличе: „Ко може испричати твоје врлине? Ко је, о пророче, кадар да опише узласке Духа? Нашавши бездан дарова Божјих, о Јелисеју, изливао си онима који су ти притицали божанска пророштва и исцељења душе и тела. Обилна благодат Светога Духа нашла је починак и настанила се у теби, свехвални Јелисеју.“
Првоврховни апостол Петар ублажава оне који су постали сасуди Светога Духа, говорећи: „Блажени сте, јер Дух славе и Дух Божји почива на вама“ (1. Петр. 4, 14). Управо је тај исти Свети Дух — Господ, Животворни, Који од Оца исходи, Који се са Оцем и Сином заједно поштује и слави — говорио и кроз пророка Јелисеја, како сведочи химнограф: „Радуј се, Јелисеју, који си на земљи показао живот раван анђелском и још у телу достигао савршенство.“ И опет: „Чувајући око своје душе чистим од материјалних ствари, удостојио си се, о пророче, да светлошћу Духа унапред созерцаваш оно што ће доћи.“
Овај дар прозорљивости потврђује и Исус Сирахов, који пише: „За живота је чинио чудеса, а и после смрти дивна беху дела његова“ (Сирах 48, 14). Међу Јелисејевим чудесима Сирах нарочито истиче: „Никаква реч није га надвладала, а и после смрти тело његово пророковаше“ (Сирах 48, 13). Другим речима, ниједна Јелисејева реч није била већа од његових дела, а и после његовог упокојења, преко његовог беживотног тела, испунило се једно пророчанство. Сирах овде указује на чудо васкрсења које се догодило на Јелисејевом гробу (уп. 4. Царевима 13, 21): „И догоди се, кад сахрањиваху једнога човека, да угледаше чету разбојника, па бацише човека у гроб Јелисејев; а кад се човек дотаче костију Јелисејевих, оживе и стаде на ноге своје“ (4. Царевима 13, 21). Овај чудесни догађај одиграо се када су Израиљци припремали сахрану једног човека. Видевши издалека разбојнике, у страху су побегли, журно спустивши тело у отворени гроб пророка Јелисеја. Чим је покојник дотакао свете мошти пророка, оживео је и стао на своје ноге.
Овај догађај, такође, сведочи о поштовању које верни Цркве указују светим моштима и потврђује побожно учење наше Православне Цркве о њима. То потврђује и свети апостол и јеванђелист Лука у Делима апостолским: „И Бог чињаше необична чудеса рукама Павловим, тако да су и убрусе и прегаче са тела његова доносили на болеснике, и болести су одлазиле од њих, и духови нечисти излазили су“ (Дела апостолска 19, 11–12).
Из свега реченог, љубљена браћо, постаје сасвим јасно да је Онај који се оваплотио у утроби Пречисте Дјеве, за кога је пророк Исаија посведочио да је „Анђео великога савета“ (уп. Исаија 9, 6), то јест Христос, Син и Логос Бога Оца, заједно са Својим Светим Духом, Онај који делује и открива спасоносну истину како кроз свете пророке Старога Завета, тако и кроз свете апостоле Новога Завета.
Зато, прослављајући свештену успомену Светог пророка Јелисеја, рецимо и ми са химнографом: „Радуј се, премудри Јелисеју, јер си очистивши свој ум од телесних наслада достојно примио, славни, зраке Светога Духа. Њих си предао свима који су дошли после тебе и сав си заблистао божанском светлошћу. Зато си се настанио у Светлости која не познаје вече, непрестано се молећи за оне који те поштују.“
У ту исту незалазну светлост ушли су и светитељи који се данас прослављају заједно са богомнадахнутим пророком Јелисејем: Свети Методије, архиепископ цариградски, и свети свештеномученик Кирило, епископ Гортине на Криту.
На многа и блага лета! Амин.
Потом је Његова Светост прочитао молитву за прве плодове, чиме је означен почетак летњег периода.
По отпусту Свете литургије, вредни игуман, архимандрит Доситеј, приредио је послужење и богату празничну посну трпезу у манастирском конаку, а у подне је за све присутне приредио свечани ручак у једном ресторану у граду.
Преузето са: Живот Цркве
Извор: Јерусалимска патријаршија
