На данашњи дан прије десет година, 25. септембра 2016. године, у години великог јубилеја – 1000 година од мученичког страдања Светог краља Јована Владимира, руком Његовог блаженства Патријарха Јерусалима и све Палестине г. Теофила III, освештан је Саборни храм Светог Јована Владимира у Бару.
Јерусалимском патријарху саслуживали су Патријарх српски г. Иринеј, Архиепископ Тиране и све Албаније г. Анастасија, Архиепископ охридски и Митрополит скопски г. Јован и представници свих помјесних православних Цркава.
Поред бројног свештенства и монаштва, свечаном чину присуствовало је и неколико хиљада верника из Црне Горе, Србије, Републике Српске и других земаља региона. А колико је свечаност била импозантна, као и број вјерника, најбоље свједоче ријечи Патријарха српског Иринеја: „Ја мислим да је ово највеће присуство народа, бар у последње вријеме, на једном мјесту, и то око храма и његовог освећења!“
Патријарх српски г. Иринеј је тада казао да је догађај освећења Саборног храма Светог Јована Владимира велико охрабрење за српски род те да су за оваква сабрања потребне ријечи цариградског патријарха Светог Јована Златоустог или ријечи српског златоуста Светог владике Николаја: „Само су они могли да осмисле овакав један скуп и да кажу праву, божанску ријеч, овоме честитом, благословеном народу.“
Он је додао да је вријеме у којем живимо веома тешко и кризно, а да многи покушавају да те кризе ријеше без Бога, без цркве и без правих духовних вриједности. Да много обећавају али свијет не види плод тих обећања: „Да су данас они који решавају судбину свијета присутни овдје, могли би да виде и да дођу до закључка, како и на који начин се могу решити проблеми присутни у данашњем свијету. Овдје гдје је данас присутна православна црква, представници римокатоличке цркве и исламске заједнице, великих свјетских религија данас присутних у свијету. Кључ решења је у вјери. Без поруке и истине вјере проблеми се неће моћи решити. Они се решавају оваквим саборима, оваквим скуповима народним, гдје је присутно име Божије и благодат Његова које решава све проблеме свијета. Господ и наши свети, они који су највише Богу угодили и приближили му се, они ће наћи најбољи метод и начин да решимо проблеме међу нама, да завлада љубав, поштовање личности божанске, да завлада осјећање да смо сви дјеца Божија, да сви носимо лик Божији и да смо сви створени од Бога. Зато се молимо Господу да је оваквих сабора што више у свијету“.
Блажењејши Патријарх Теофило III је казао да освештање овог храма има изузетно значење јер представља свједочанство и очување наше истовјетности и идентитета. Истакао је да оваква сабрања чувају идентитет сваког мјеста и свих народа и све заједно обједињује љубављу распетог Христа и крстом Светог Јована Владимира: ”Свети Јован Владимир је живио љубав и том љубављу зрачи свима нама. Свети Јован Владимир нас учи да ми као људи учествујемо у љубави и достојанству које нам је Бог дао.”
Патријарх јерусалимски, који је у Црну Гору дошао на позив Митрополита Амфилохија и донио благослов Гроба Господњег, додијелио је крст од седефа, рад палестинских хришћана, породици Андровић која чува крст Светог Јована Владимира. Крст је у име породице примио њен најстарији члан Мило Андровић.
Митрополит Амфилохије је у поздравном слову истакао да је Свети Јован Владимир био носилац крста Христовога, кога чува Јерусалимски патријарх, и носилац силе Христовог васкрсења: „Овдје сабрана Црква Божја са свих страна је свједок и носилац те силе Христа распетога и васкрслога, на челу са Вама који сте и чувар Његовог Светог гроба и свих светиња у Светој земљи.“
Његово блаженство Архиепископ албански г. Анастасије је рекао да су у истој вјери сједињени Срби и Албанци и да је то једна вјера, једна Црква те да то посебно свједоче мошти Светог Јована Владимира које се налазе у Албанији, захваливши свим срцем Митрополиту Амфилохију за позив на овај догађај: “Једна заједничка особина која спаја ове двије земље јесте мирни суживот вјерских заједница, а сигурност наше вјере није да распаљује страсти него да лијечи ране и повреде. Данашње искуство заједничке службе подсјећа на ријечи из ’Премудрости Соломонових‘ – чини љубав и милосрђе према другима угодније је Богу него принос жртава. Жртве мученика су свједочанство те истине и љубави. Ми смо изабрали као знак љубави и пажње да донесемо један вјеран препис рукописа Јеванђеља из 10. вијека који је вјероватно имао Свети Јован Владимир у рукама, и вјерујемо да је порука овог Јеванђеља мира и љубави Христове надахњивала Светог Јована Владимира и да се она преко овога дана преноси овдје, да и ми идемо напријед са вјером и љубављу”.
У свети престо Саборног храма уграђене су честице моштију Светог Саве Освећеног, јасеновачких мученика и Светог Јована Владимира.
Вјерници су тога дана у Храму Светог Јована Владимира у Бару могли по први пут да цјеливају честицу моштију Светог Јована Владимира, коју је као дар за освећење храма из Македоније донио Митрополит дебарско-кичевски Тимотеј. Поред честице моштију Светог Јована Владимира, на цјеливање је био изложен и крст Светог Јована Владимира.
В. Д.
