Навикли смо да актуелни или бивши политичари често коментаришу на непримјерен и недобронамјеран начин, одређене Црквене одлуке или поступке доносећи потпуно погрешне закључке, често сводећи свој критички став на полуистине и измишљотине. Једна од таквих објава била је и последња у низу Здравка Кривокипаћa, бившег премијера.
С тим у вези преносимо јавно писмо г. Рајка Радусиновића, члана ЕУО Митрополије црногорско-приморске, дугогодишњег предсједника ЦО Цетиње и једног он најближих сарадника блаженопочившег Митрополита Амфилохија.
Поштовани професоре,
Прије него сам почео да пишем ово писмо, прегледао сам нашу вибер комуникацију, (која је нажалост одавно прекинута), па ћу ово јавно обраћање, на које сам принуђен да бих се као твој пријатељ и као члан Епархијског управног одбора Митрополије црногорско-приморске, оградио од твоје јучерашње објаве на мрежи X, (коју су објеручке прихватили и пренијели медији, који су и тебе и нашу Цркву вазда нападали и блатили), у којој си коментарисао организациону структуру Српске Православне Цркве и избор и „достојност“ Његове светости Патријарха српског господина Порфирија, почети подсјећањем на моју задњу поруку, коју сам ти упутио 28. априла 2022.г. у којој сам ти се „захвалио за све што си урадио и покушао да урадиш за вријеме док си био на челу 42. Владе Црне Горе“, на коју си ми одговорио да си се „трудио да не разочараш блаженопочившег Митрополита и вјерујући народ“.
Од тог времена сам те, драги професоре, много пута бранио у полемикама, да не кажем сукобима, са људима који су вјерујући, а још више са онима који то нијесу!
Баш због тога морам да се одлучно оградим од твоје јучерашње изјаве којом си коментарисао организациону структуру Српске Православне Цркве и избор и достојност нашег Патријарха Порфирија, чиме се прекорачио све границе вјерујућег човјека и разочарао, дозволићу себи да ти као пријатељ кажем како вјерујући народ у Црног Гори тако и блаженопочившег Митрополита Амфилохија, који је сав свој живот посветио очувању и јачању јединства како Српске Православне Цркве тако и цијелог православља, о чему је јуче, у Саборном храму Христовог васкрсења, надахнуто бесједио игуман Ватопедски Јефрем називајући Митрополита Амфилохија новим светитељем и апостолом Христовим, чији се глас чуо и цијенио широм православне васељене!
Све сам могао вјеровати, али нијесам да ћу морати да реагујем и да се оградим од неке твоје изјаве, од изјаве човјека којег сматрам за оцрковљену и вјерујућу личност, изјаве која је по мени апсолутно непримјерена, јер напад на јединство и Патријарха Српске Цркве је, како свједоче истакнути православни духовници, разарајући гријех и на неки начин духовно самоубиство!
Можда ћеш се драги професоре питати зашто ти пишем ово отворено писмо, па да ти кажем да је одговор у предзадњем пасусу моје поруке од 28. априла 2022.г. у којој сам ти поручио да ћеш у мени „увијек имати искреног пријатеља, који те цијени и поштује“!
Умјесто поздрава, драги професоре, цитираћу Псалам 141 у нади да ће нам Господ услишити ову молитву:
Постави Господе стражу устима мојим и врата огради око усана мојих!
Цетиње, 29.05.2026.г. Рајко Радусиновић
