Нико није извршио толико препорода у нашем роду као Свети Отац Николај, једна је од порука проповеди Митрополита канадског г. Митрофана, изговорене на литургијском сабрању у манастиру Лелић, које је у Недељу слепог предводио Високопреосвећени Митрополит сремски г. Василије, уз молитвено учешће Митрополита бањалучког г. Јефрема и канадског г. Митрофана, саслуживање више свештенослужитеља и присуство верног народа
У речима „Христос васкрсе“ је вера наша и без ње нема спасења и смисла нашем животу, навео је у празничној проповеди Високопреосвећени Митрополит канадски г. Митрофан, упутивши сабране да је Свети Серафим Саровски тим речима поздрављао све са којима се сусретао, а Свети апостол Павле у својим проповедима истицао значај те свете вере, у којој су живели Божји угодници. Један од њих је и Свети Владика Николај, у чијем је преносу моштију Митрополит Митрофан лично учествовао и тренутке откривања земаљског трага Лелићког Златоуста сместио у незаборав. Такође, поделио је канадски архијереј своје сећање, 1975. године, као дипломац Богословског факултета Српске Православне Цркве, упознао је Преподобног Оца Јустина Ћелијског и разговарао са њим, те успомену на тај велики дан чува у свом срцу.
Свети људи носили су веру у васкрсење Христово, у васкрслог Господа нашег Исуса Христа. Зато су остали толико велики. Неко је рекао давно:“Прво Сава па Варнава“, а ја бих се усудио да кажем:“Прво Сава па Николај“. Нико није извршио толико препорода у нашем роду као Свети Отац Николај- Лелићки, Охридски, Жички, Свеамерички и Свеправославни, како многи наши оци кажу. Овде смо дошли да се поклонимо његовим светим моштима и да измолимо да унесе мир у нашу српску земљу, у нашу Србију, о којој је он много певао и за којом је много плакао док је био у изгнанству у Америци све до смрти 1956. године- казао је Митрополит Митрофан у част Светог Владике Николаја крај његовог кивота у задужбини, коју је завичају даривао са благочестивим родитељима Катарином и Драгомиром.
Надовезујући се у свом славословљу, Владика Митрофан је истакао такође важну улогу у духовном животу српског народа, коју је имао Преподобни Отац Јустин Ћелијски.
Други велики отац, није што је наш, Јустин Ћелијски оставио је толико неизбрисивог трага у нашем народу својим богословљем, својим животом. Често је говорио да су хришћани „живо ходајуће јеванђеље“… Нека би дао Господ да се у нашем народу све више учвршћује вера у васкрслог Господа Христа и да нам у томе помогну велики свети оци наши на челу са Светим Савом, Арсенијем, Максимом, Петром, Николајем Жичким, Јустином Ћелијским и многим другим из рода нашег, којима нема броја. Да поменемо све мученике јасеновачке, пребиловачке, јадовничке… по целој српској земљи- речима молитве светима из српског рода благословио је Митрополит Митрофан сабране у лелићкој светињи.
У завршници проповеди, канадски архијереј, у једном делу живота служењем везан и за Сједињене Америчке Државе, је казивао о тузи коју је осећала српска дијаспора у тој земљи, када су мошти Владике Николаја пренете у Србију. Говорили су, присетио се Митрополит Митрофан, да су их „оставили сироте“. Али, тешио их је, „он није отишао, остао је траг његов у манастиру о коме се бринуо Свети Мардарије Либертивилски, који заједно са Светим Владиком Николајем моли за сав српски род“, закључио је Митрополит Митрофан.
Више верника је приступило Светој тајни причешћа. По завршетку Свете литургије, митрополити Василије, Јефрем и Митрофан посетили су Дом Светог Владике Николаја, који је на његов празник ове године осветио Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије. Срдачан пријем у манастирском конаку приредио је старешина манастира Лелић, архимандрит Георгије, заједно са својом по гостољубљу познатом обитељи. У знак благодарја, Митрополит Јефрем уручио је икону домаћинима.
Извор: Епархија ваљевска
