У издању Издавачко-информативне установе Митрополије црногорско-приморске ”Светигора”, изашла је из штампе књига Катихезе и благодарења Светог Симеона Новог Богослова (949-1022). У питању је први том Сабраних дјела овог светитеља и учитеља Цркве, а друга два су у припреми. Превод је урађен са изворног, грчког текста.
Симеон Нови Богослов је један од најистакнутијих отаца Православне Цркве. И као светитељски лик и као писац, он представља једну од најаутентичнијих појава у историји Цркве. Неки његови списи имају аутобиографски и лични карактер и писани су са необично великом отвореношћу, што је велика ријеткост у светоотачкој књижевности. По ријечима Архиепископа Василија (Кривошеина), „Симеон свагда остаје човјек дубоко личног мистичког искуства, које је притом умио да изрази на начин који дубоко потреса читаоца. Његово значење је отуда неупоредиво, и непревазиђено, у хришћанској православној духовности свих времена. Право усхићење је запањујућа слобода његовог духа, која се ипак саживљавала са монашко-аскетским и догматским предањем Православља“.
Књигу „Катихезе и благодарења“ сачињавају 34 Kатихезе и 2 Благодарења. Катихезе су упућене монашком братству манастира Светог Маманта у којем је Симеон био игуман 25 година, а произношене су за вријеме јутарњих служби у манастиру. Теме у катихезама су различите; тичу се монашког, али и уопште хришћанског живота, у теоријском и практичном смислу. Свети Симеон као духовни отац свим својим бићем подучава непрестано исправном путу духовну дјецу и своју сабраћу. Прво својим примјером, а онда и ријечју. За његову ријеч није увијек било слуха с обзиром на нека „тешка мјеста“ у бесједама, чак и код дијела његовог братства, али свој непоколебиви став Симеон је био спреман бранити по сваку цијену.
Најоспораванија и најзначајнија тачка Симеоновог учења било је посебно стављање нагласка на могућност истовјетног богопознања и просвјетљења за све хришћане, као у древним временима Цркве када су такав опит имали признати светитељи. У времену у којем је живио, а које карактерише нека врста стагнације, окошталости и конзерватизма, тврдило се да је то немогуће и сулудо тврдити. Симеон је такве сматрао за људе који су упали не у неку посебну јерес, него у све јереси заједно. За њега, виђење Бога представљало је „суштински дио хришћанског живота, иако је његова пуноћа достижна само у будућем вијеку“.
Објављивањем овог списа, Светигора започиње Едицију Светоотачка библиотека, уједно и настављајући свој вишедеценијски рад на превођењу и објављивању бисера хришћанске духовности и културе, списа Светих отаца – најизврснијих учитеља хришћанске вјере. У наредном периоду у конинуитету биће објављивани списи Светих отаца који углавном нису објављивани до сада на српском језику.
Значај објављивања овог изузетног дјела препознало је Министарство културе и медија Црне Горе и финансијски помогло штампање књиге, преко Конкурса „Књижевност, књижевно превођење и часописи за културу и умјетност“. ИИУ „Светигора“ искрено захваљује на овој помоћи и нада се да ће Министарство и даље наставити да буде покровитељ штампања књига из Светоотачке едиције.
ИИУ „Светигора“
