Данас се навршава 27 година од почетка бомбардовања Савезне Републике Југославије, које су 24. марта 1999. године извеле снаге НАТО-а без одобрења Савета безбедности Уједињених нација. Напади су започети у вечерњим часовима и трајали су 78 дана, до 10. јуна 1999. године. Операцију је НАТО назвао „Милосрдни анђео“. Током бомбардовања погинуло је између 1.200 и 2.500 људи.
Помен пострадалима у бомбардовању служиће се данас широм наше Српске православне цркве.
Одлука о бомбардовању тадашње СРЈ донета је, први пут у историји, без одобрења Савета безбедности УН, а наредбу је тадашњем команданту савезничких снага, америчком генералу Веслију Кларку, издао генерални секретар НАТО-а Хавијер Солана.
Кларк је касније у књизи “Модерно ратовање” написао – не само да је планирање ваздушне операције НАТО-а против СРЈ интензивирано средином јуна 1998. године, већ и да је завршено крајем августа те године.
СРЈ је нападнута под изговором да је кривац за неуспех преговора у Рамбујеу и Паризу о будућем статусу покрајине Косово и Метохија.
Након што је одлуку о неприхватању страних трупа потврдила Скупштина Србије, која је предложила да снаге Уједињених нација надгледају мировно решење сукоба на Косову, НАТО је 24. марта 1999. у 19.45 започео ваздушне ударе крстарећим ракетама и авијацијом, на више подручја Србије и Црне Горе.
Деветнаест земаља Алијансе почело је бомбардовање са бродова у Јадрану, из четири ваздухопловне базе у Италији, подржане стратешким бомбардерима који су полетели из база у западној Европи, а касније и из САД. Најпре су гађане касарне и јединице противваздушне одбране Војске СРЈ, у Батајници, Младеновцу, Приштини и на другим местима.
Војник Саша Стајић из Београда, који је имао 19 година, прва је жртва НАТО агресије на Србију и Црну Гору. Погинуо је 24. марта 1999. приликом бомбардовања касарне „Милован Шарановић“ у Даниловграду, где је служио редовну војску.
Током бомбардовања извршено је 2.300 ваздушних удара на 995 објеката широм земље, а 1.150 борбених авиона лансирало је близу 420.000 пројектила укупне масе 22.000 тона.
НАТО је лансирао 1.300 крстарећих ракета, изручио 37.000 “касетних бомби” од којих је погинуло око 200 особа, а рањено више стотина и употребио забрањену муницију са осиромашеним уранијумом.
У бомбардовању је уништено и оштећено 25.000 стамбених објеката, онеспособљено 470 километара путева и 595 километара пруга. Оштећено је 14 аеродрома, 19 болница, 20 домова здравља, 18 дечјих вртића, 69 школа, 176 споменика културе и 44 моста, док је 38 разорено.
Уништена је трећина електроенергетског капацитета земље, бомбардоване су две рафинерије – у Панчеву и Новом Саду, а снаге НАТО-а су употребиле и такозване графитне бомбе за онеспособљавање електроенергетског система.
У ноћи 23. априла 1999. године у два сата и шест минута након поноћи, НАТО је у нападу на зграду РТС-а усмртио 16 радника. То је био први случај да је медијска кућа проглашена за легитимни војни циљ.
Бомбардовање Мурине 30. априла 1999. сматра се једним од најтежих злочина током НАТО агресије на СР Југославију. Авијација је тада са десетак пројектила бомбардовала мост на Лиму који се налази у центру варошице. Страдало је шест цивила, од чега троје деце.
Погинули су ученици Основне школе „Петар Дедовић“: Мирослав Кнежевић (1985), Оливера Максимовић(1986) и Јулијана Брудар (1989); радник школе Вукић Вулетић (1953), пензионер Манојло Коматина (1927) и домаћица Милка Кочановић (1930).
У нападу су тешко повређени Жељко Белановић, Светлана Зечевић и Тина Миловић, а лакше Мирко Шошкић, Данило Јокић, Васко Чејовић, Слободан Миросављевић и Славко Мирковић.
Мост на Лиму је оштећен, а није било ниједне куће у окружењу која није претрпела штету. Страдали су и погон текстилне конфекције, стари хотел, месна продавница, као и Дом културе.
После више дипломатских притисака, бомбардовање је окончано потписивањем Војнотехничког споразума у Куманову 9. јуна 1999, да би три дана потом почело повлачење снага СРЈ са Косова и Метохије.
Пошто је генерални секретар НАТО-а 10. јуна издао наредбу о прекиду бомбардовања, последњи пројектили су пали на подручје села Коколеч у 13.30.
Тог дана је Савет безбедности УН усвојио Резолуцију 1244, а у Покрајину је упућено 37.200 војника Кфора из 36 земаља, са задатком да чувају мир, безбедност и повратак више стотина хиљада албанских избеглица док се не дефинише најшири степен њене аутономије.
Вечан спомен и Царство небеско свим невиним жртвама НАТО агресије!
Приредила: Весна Девић
