У трећу недјељу Часног и Великог васкршњег поста — Крстопоклону недјељу, у Саборном храму Христовог Васкрсења у Подгорици служена је Света литургија уз молитвено учешће великог броја вјерног народа, који се сабрао да поклоњењем Часном крсту Господњем укријепи своје душе на средини великопосног пута.
Светом литургијом началствовао је протојереј Никола Пејовић, старјешина Саборног храма, уз саслужење протојереја-ставрофора Далибора Милаковића, протојереја: Миладина Кнежевића и Игора Балабана , као и ђакона Ведрана Грмуше. Током јутрења, на славословљу, по црквеном Типику изнесен је Часни крст Господњи, пред којим се вјерни народ у великом броју поклонио, у духу ове недјеље која у средиште храма, а тиме и у средиште живота сваког хришћанина, поставља крст Христов као знак и знамење побједе и спасења.
Честитајући празник, протојереј Никола Пејовић је на почетку бесједе истакао да нам се данас открива тајна да је заправо у средини нашег живота крст.
„Ево нас у трећој недељи Васкршњега, Часнога поста и у овој недељи нас у храму на централном мјесту дочекује крст Христов. У средини поста, у средишту храма, открива нам се тајна да је у средишту нашега живота и наше вјере управо крст. А зашто крст? Зато што крстом дође радост спасења цијеломе свијету. Крст као израз срамоте и понижења онога времена, благодаћу Христовом постаје сила од које ће да бјеже сви видљиви и невидљљии непријатељи. Тиме нам Христос објављује да је собом донио нову реалност и центар нашега живота и наше вјере је управо богочовјечанска личност Господа и Бога и Спаса нашег Исуса Христа, распетога и васкрслога. Без Њега и мимо Њега вјера постаје и остаје само једна идеја, један скуп закона моралних, религијских. Један скуп правила и ништа више од тога.
Зато када вјерујемо и говоримо о себи да смо велики вјерници и када се трудимо да постимо и да се Богу молимо и да живимо јеванђелским заповијестима, увијек да ту своју вјеру и тај свој живот мјеримо Христом, јер Христос је почетак и крај. Он је она слика по којој смо ми створени, по којој нас ствара Отац наш небески. Али, он није само почетак наш, него је њему дато да буде мјера и судија краја и човјека и свијета и зато кажемо да је Хростос алфа и омега и мјера и човјека и свему свијету. „
Како је дивна и узвишена личност Богочовјека Христа.
Потом се отац Никола осврнуо на пост и његов значај.
„Не постимо ми зато што се то „тако ваља“, да бисмо поправили крвну слику или смршали. Не постимо ни ради тога што мислимо да је храна извор некога зла сама по себи. Ми постимо зато што је пост благословено средство да се вјежбамо и усавршавамо у мјери раста Христовог. Постимо зато што је Господ наш Исус Христос постио прије него што ће изаћи на проповијед. Молимо се зато што се и он молио и показао нам да је молитва дисање човејково и разговор наш са Богом.“
Протојереј Никола Пејовић упозорио је вјерни народ да се не окреће лажним духовним ауторитетима, надриљекарима, гатарама и разним преварантима савременог доба, подсјетивши да изван Христа нема истинског исцјељења и спасења.
„Мимо Христа и без Христа све су то трице и кучине“, поручио је отац Никола, указујући да човјек не може наћи пуноћу живота у било којој заједници, идеологији, ако у средишту свега није Господ. Тумачећи јеванђељске ријечи о ношењу крста, он је подсјетио да је хришћански пут пут одрицања од самодовољности и прихватања Христове истине као једине мјере живота.
„Дужни смо да узмемо крст свој, да се одрекнемо себе и да ходимо за Христом“, казао је он, појашњавајући да то значи одрицање од логике овога свијета и препознавање Христа као „пута и истине и живота“.
Посебну дубину бесједи дала је и потресно свједочанство проте Николе на исповједна писма преподобне Стефаниде Битољске и Скадарске, која је отац Никола навео као живо свједочанство истинске вјере. Цитирајући њене ријечи, он је дочарао суштину истинске вјере као безусловне љубави према Господу: „Христе, животу мој, ја осим тебе ништа друго у животу немам“, навео је отац Никола ријечи преподобне Стефаниде, додајући да је управо таква вјера, мјера правог хришћанског живота — вјера у којој срце види и чује Христа и осјећа живо присуство Господа Исуса Христа у живој заједници љубави.
Говорећи о Светом причешћу, старјешина Саборног храма подсјетио је да вјерни у Евхаристији не приступају магијској или обредној форми, већ самоме Христу, те је позвао сабране да Светој тајни приступају са страхом Божјим, вјером и љубављу.
„Христа примамо и немој да нам буде на суд или на осуду, него да нам буде на исцјељење и на радост“, поручио је он.
На крају свога обраћања, протојереј Никола Пејовић позвао је све сабране да у данима Великог поста непрестано узносимо молитву Господу, да силом Часног крста укријепи, заштити и сачува свој вјерни народ.
Текст, фото & видео: Борис Мусић
