На празник Светог мученика Јустина Философа и Преподобног Јустина Ћелијског, у Цркви Светог Николе у Старом граду, вјерном народу бесједио је архијерејски намјесник которско-тиватски, протојереј-ставрофор Немања Кривокапић.
Говорећи о јеванђелском одломку који описује позив првих апостола, о. Немања је подсјетио да је Господ дошао међу људе да их спасе и објави им истину која води у вјечни живот, али да је у то спасоносно дјело желио да укључи и самог човјека.
„Бог је тај који нас спасава. Он је могао и сам да нас спаси, али је желио да и ми учествујемо у том спасоносном дјелу. То је и логично, да на пружену руку од стране Бога и ми узвратимо пруженом руком и дамо свој допринос“, казао је о. Немања.
Подсјетио је да је Бог и Адама укључио у стварање свијета, дајући му да именује животиње, а да је на сличан начин људе укључио и у проповиједање Јеванђеља.
„Први који су се одазвали Божијем позиву били су Свети апостоли. Чули смо у Светом јеванђељу како су на један позив Господа оставили све што су до тада радили и кренули за Њим. Постали су, како каже сам Христос, ‘ловци људи’. Апостоли су Божије дјело и Божију ријеч коју је Он посијао овдје на земљи пренијели свима нама до дана данашњега“, истакао је бесједник.
О. Немања је нагласио да су након апостола њихово дјело наставили Свети оци, захваљујући којима је спасоносна ријеч Божија стигла и до савременог човјека.
Осврћући се на светитеље који се прослављају данас, он је говорио о Светом Јустину Философу, великом хришћанском апологети из другог вијека.
„Био је изузетно учен и цијењен у друштву, али није могао да одговори на најважнија питања о смислу живота. Трагао је за истином све док није упознао једног старца који га је упутио на Свето писмо. Читајући га, пронашао је одговоре које је цијелог живота тражио, крстио се и постао један од највећих проповједника хришћанства свога времена“, казао је о. Кривокапић.
Посебно је нагласио значај Светог Јустина Философа за ширење хришћанства међу образованим и угледним слојевима тадашњег друштва.
„Искористио је свој углед и положај да проповиједа Христа. Многи су управо тако имали прилику да чују Божанску ријеч и да повјерују у Христа“, рекао је он.
У наставку бесједе осврнуо се на лик и дјело Преподобног Јустина Ћелијског, једног од најзначајнијих српских богослова и духовника двадесетог вијека.
„Живио је у доба комунизма, када нико није смио ни да мисли, а камоли да говори о Цркви и да се супротставља комунистичкој идеологији. Међутим, он је непоколебљиво проповиједао Божију ријеч. Својим ријечима и својим дјелом био је светионик многим боготражитељима и пренио је генерацијама светоотачко предање кроз своје списе и духовно насљеђе“, казао је о. Немања.
Подсјетио је и на духовне плодове његовог рада, истичући да су међу ученицима Светог Јустина били неки од најзначајнијих архијереја Српске православне цркве, међу којима су блаженопочивши митрополит Амфилохије и епископ Атанасије.
Закључујући бесједу, о. Немања је поручио да дјело на које је Христос позвао апостоле није намијењено само њима и светитељима првих вјекова, већ свим члановима Цркве.
„Свети Јустин је свједок да учешће у проношењу ријечи Божије није резервисано само за апостоле и светитеље, него за све нас који смо чланови Цркве. Позвани смо да ширимо Божију ријеч, да помогнемо и другима да се спасу, а истовремено, слушајући ту ријеч и живећи по њој, да и сами задобијемо вјечно Царство Божије“, поручио је протојереј-ставрофор Немања Кривокапић.
Извор: СПЦO Котор
