Проф. др Рајна Драгићевић, редовни професор Филолошког факултета у Београду, одржала је у уторак, 3. марта, два предавања у Никшићу, у оквиру манифестације „Март – мјесец српског језика и књижевности“, коју приређује Студијски програм за српски језик и јужнословенске књижевности Филолошког факултета у Никшићу.
Предавање „Идеје и путеви савремене лексикологије“ одржано је у Свечаној сали Филолошког факултета.
Како преноси портал УЦГ Драгићевић је том приликом подсјетила на историјат изучавања лексикологије, истичући да је утемељивач ове интердисциплинарне области на Филолошком факултету у Београду била проф. др Даринка Гортан Премк.
Говорећи о развоју лингвистике од 19. вијека до данас, осврнула се на дијахронијски приступ младограматичара, затим на структуралистичке правце и развој антропоцентризма. Како је истакла, управо интердисциплинарни приступ изучавању језика утицао је на развој лексикологије.
Она је нагласила да су за поуздана и релевантна лексиколошка истраживања важна знања из више научних области, попут психологије, социологије, антропологије, културологије и рачунарских наука. Према њеним ријечима, посебно значајну улогу у савременим истраживањима имају рачунарске науке, док је корпусна лингвистика постала незаобилазан инструмент у лингвистичким анализама.
РТНК извјештава да је проф. др Рајна Драгићевић истог дана одржала и ауторско вече, на којем је публици представила неколико својих рукописа. Догађај је организован у сарадњи Студијског програма за српски језик и јужнословенске књижевности Филолошког факултета у Никшићу и Матице српске – Друштва чланова у Црној Гори, а одржан је у просторијама Матице српске у Никшићу.
Током излагања посебну пажњу посветила је лексици српског језика, коју је описала као важно средство за разумијевање историје и културе народа. Подсјетила је и да у свим словенским језицима постоји око пет хиљада прасловенских ријечи, што је, како је навела, значајан подстицај за даља истраживања.
Говорећи о односу културологије и лингвокултурологије, Драгићевић је истакла да се многе културне вриједности и симболика могу препознати управо кроз лексику језика.
„Не можете странцу само превести ријеч ‘образ’. Потребно је објаснити шта она значи за српску културу – да представља симбол части и поштења. У многим другим језицима та симболика не постоји. Управо таква лексика, која захтијева додатно тумачење, предмет је лексиколошке лингвокултурологије“, казала је Драгићевић.
Она је оцијенила и да нема бојазни да ће српски језик нестати под утицајем глобализације. Како је објаснила, позајмљенице се најчешће налазе на периферији језика и подложне су промјенама, док изворна лексика чини стабилно језгро које чува културни и национални идентитет.
Приредила: Оливера Балабан
Фото: УЦГ
