Његово високопреосвештенство Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Јоаникије, служио је вечерас у Цетињском манастиру Вечерњу службу праштања у навечерје Часног поста.
Митрополитову поуку преносимо у цјелости:
Нека буде срећан почетак овог Великога Васкршњега поста. Као што чусмо из ових молитава да покајање преображава човјека, када се човјек каје за своје гријехе, али са вјером у Божију благодат већ почиње тиме његово обновљење и овај Часни пост јесте покајнички пост.
Знамо да се својим гријесима, својим лошим навикама, својим лошим намјерама, својим лошим и мрачним мислима удаљавамо од Бога свакога часа, али исто тако знамо да можемо када се покајемо да се вратимо у наручје Божије, јер Божија љубав је љубав Оца нашег небескога који је жели свима да се покају и да дођу у познање истине и да буду његови заједничари. Заједничари Његовога вјечнога живота и вјечне славе Његове. А ту су и љубав Његова и Његова истина и правда.
Када започињемо овај Часни пост ми већ предосјећамо радост која долази са великим празником васкрсења Христовога и зато почињемо пост са надом. Ово је један подвиг који јесте захтјеван и понегдје тражи додатних наших сила и напора, али претвара се у радосни подвиг, јер ако постимо и Богу се молимо. То једно без другога не вриједи, не може да успије. Ако се кајемо за своје гријехе то је скоро сигурно да ћемо добити и велику радост. Да ћемо добити благослов и милост Божију, да ће се она настанити у нашим срцима. Једино зависи да ли смо довољно искрени у свему томе, јер може бити по нашој склоности ка гријеху, да постимо само тај спољашњи, тјелесни пост, али да занемаримо духовни пост.
А шта треба, заправо, да радимо? Да, навикнувши се да постимо тјелесни пост који и није тако тежак, а који је спасоносан и који доноси здравље и души и тијелу, да се научимо и да постимо духовни пост, да постимо од злих мисли, од лоших навика, да их сузбијмо, да пазимо на сваку своју ријеч, на сваку своју мисао и да се потрудимо да умјесто онога што је лоше у нама, ако смо искрени и ако смо прави хришћани, треба да истражујемо своју савјест и своја дјела и своје мисли, па ћемо видјети да има много тога да поправимо у нашој души, а када се потрудимо да то исправимо, онда ће нам притећи неизоставно и Божија благодат и милост Оца нашега небескога.
Зато је потребно покајање, за то је потребно да се исповиједамо код наших свештеника, јер је њима Господ дао ту благодат да везују и разрјешавају наше гријехе, ако се заиста кајемо и да будемо разријешени од наших гријехова, као што је речено:Што разријешите на земљи, биће разријешено и на небесима.Такву је благодат Господ дао свештеницима, али свештеници не треба са том благодаћу да се горде и поносе него да је чувају са смирењем и тек ће и они онда са таквим приступом имати Божији благослов и биће им на спасење та света служба коју врше, да би с помоћу Божијом, постећи овај пост дочекали радост васкрсења Христовога, да бисмо се насладили Божијом љубављу и милошћу, да бисмо постали саучесници Христове побједе над смрћу и Његове вјечне славе, да бисмо обновили и утврдили наше заједништво. Да се једни са другима измиримо, то је темељ свега, да будемо у миру једни са другима, (ако дође до неког неспоразума, да то што прије исправимо) да би нам овај пост био на радост и духовно обновљење и спасење. Амин, Боже дај.
Приредила Лана Остојић
