Матица српска је најстарија књижевна, културна и научна институција српског народа. Основана у Пешти у 16. фебруара 1826. године.
Њени покретачи су били: Јован Хаџић /Милош Светић/, књижевник и правник, као и пештански трговци Јосиф Миловук, Гаврило Бозитовац, Георгије Станковић, Петар Рајић, Јован Деметровић и Андреја Розмировић.
Амбиције оснивача, а нарочито Јована Хаџића и касније покровитеља Саве Текелије, били су да од Матице начине научно друштво по угледу на годину дана раније основано Мађарско научно друштво. Наишавши на неподељене симпатије српског грађанства, око Матице су се почели формирати разни фондови за помагање просвјете и књижевности. Међу завештањима најзначајнија је задужбина Саве Текелије, основана 1838. године за школовање српских студената, позната као „Текелијанум“.
Потреба националне хомогенизације, просвећивања, као и издавања српских књига, били су основни разлози за формирање оваквог Друштва. Непосредни повод за оснивање Матице српске представљала је потреба за преузимањем Сербске летописи (каснијег Летописа Матице српске), најстаријег српског књижевног часописа и тада јединог српског гласила, коме је претило гашење.
Књижевно и културно друштво одиграло је огромну улогу у процвату науке и културе Срба у Војводини. Матица је 1864. године пресељена у Нови Сад.
Матица српска, дјелује и на територији Републике Српске, кроз Друштво чланова Матице Српске у Републици Српској, као и у Црној Гори, кроз Друштво чланова Матице Српске у Црној Гори. Осим тога планирано је оснивање Матице српске у Бечу.
Извор: ИН4С
