У припремним седмицама пред Велики пост, у Недјељу о митару и фарисеју, Светом литургијом у Саборном храму Христовог Васкрсења у Подгорици предстојао је протојереј Никола Пејовић, старјешина храма. Саслуживали су протојереј-ставрофор Далибор Милаковић, протојереји: Миладин Кнежевић, Бранко Вујачић и Игор Балабан, као и ђакон Ведран Грмуша.
Током Свете литургије сабранима се обратио началствујући протојереј Никола Пејовић који је подсјетио на ријечи Преподобног Јустина Поповића да управо од Недјеље митара и фарисеја за истинске хришћане почиње духовни пост — пост срца и ума. Иако ће тјелесни пост започети тек за неколико седмица, порука јеванђелске приче открива да без унутрашњег преумљења и смирења ниједан спољашњи подвиг не може донијети истински духовни плод.
„Ова недјеља коју данас прослављамо је Недјеља митара и фарисеја, што значи да нам се ближи један период благословеног живота у Цркви када се припремамо за нешто велико, узвишено – да прославимо празник над празницима и славу над славама, Васкрсење Христово“, бесједио је о. Никола.
Како посебно у даљем обраћању наглашава прота Никола, јеванђелска прича коју Господ износи пред нас једноставна је и готово свакодневна: двојица људи улазе у храм. Без свечаног повода и без нарочитог описа службе, они се налазе пред Богом, као што се и сваки човјек, у неком тренутку свога живота, затекне у храму — у потрази за утјехом, молитвом или одговором. Управо кроз ова два лика, фарисеја и цариника, открива се духовна слика цијелог човјечанства.
Фарисеј је представљен као човјек који формално испуњава закон и заповијести: пости, моли се, даје милостињу и живи морално, исправно. Али његова молитва није вапај за милошћу, већ самохвалисање, а његово стајање пред Богом праћено је осудом другога. Насупрот њему стоји цариник — скрушен, свјестан своје огреховљености, који у храм доноси једино (своје) покајничко срце и тихи вапај: „Боже, милостив буди мени грешноме“.
„И каже Јеванђелист: Овај други оде оправдан, а онај први оде осуђен. Јер ко год себе узвисује пред људима, унизиће се пред Богом. Каква поука и каква порука?! Каква јеванђелска прича за рамишљање за свакога од нас, јер сваки од нас је у једном фарисеј, а у једном скрушени цариник“, истиче прота Никола.
У наставку бесједе наглашава да спољашња побожност, ма колико била уредна и правилна, није довољна ако није прожета дубином смирења, а срце човјека описује као најдубљу духовну арену.
„Идемо редовно у цркву, постимо, понекоме и помогнемо… али видимо из ове јеванђелске приче да то није довољно, јер Бог хоће наше срце, а срце је оно поље и она арена гдје се одвија она најјача и најдубља битка – битка за вјечност“, подсјећа прота Никола и закључује да управо у срцу човјек бива или оправдан или осуђен — не по мјери својих дјела формализма, већ по унутрашњем расположењу и односу према Богу и ближњем.
Посебно истиче да ова јеванђелска прича не супротставља моралне и неморалне људе, већ открива двије суштинске људске особине: смиреност и гордост. Смирење је темељ свих врлина, док је гордост коријен сваког гријеха. Управо та унутрашња помисао самодовољности, која се често непримјетно јавља у свакодневном животу, може да поништи и највеће спољашње подвиге.
У свом празничним слову, о. Никола упућује позив да не угађамо себи, већ ближњима по узору на Христа. Подсјећа да је Господ Бог – Бог смирења, који је то смирење потврдио својим страдањем на крсту ради нашега спасења. Људске увреде, клевете и неправде не могу нарушити достојанство човјека — човјек га може нарушити једино сам, одступањем од Бога, од истинског смирења и истинске љубави.
Завршни дио бесједе протојереј Никола Пејовић је крунисао поучном причом из житија светитеља — Преподобног Макарија Египатског, названог Великим управо због његовог смирења: кроз сусрет са демоном открива се дубока духовна истина: ни пост, ни бдење, ни молитва сами по себи не побјеђују зло, али смирење чини човјека неприступачним за демонске силе.
Бесједа о. Николе Пејовића – видео
Текст, фото & видео: Борис Мусић
