Његово високопреосвештенство Митрополит црнoгорско-приморски г. Јоаникије јутрос на Савиндан, 27. јануара, са свештенством и свештеномонаштвом служио је Свету службу Божију у Цркви Светог Саве у Тивту, у молитвеном присусутву вјерног народа.
На почетку Свете литургије, Високопреосвећени Митрополит је у чин чтеца произвео Николу Ђурића.
Прота Далибор: Пут Светога Саве је једини пут којим можемо ходити
О прочитаном јеванђелском зачалу бесједио је протојереј-ставрофор Далибор Милаковић, парох подгорички, који је тумачећи ријечи чуће глас мој, и биће моје стадо и ја ћу бити њихов пастир, казао да оне говоре о томе како је Господ наш Исус Христос истински наш Пастир и Спаситељ који је дошао ради нас, нашег искупљења, и који је страдао и васкрсао ради нас.
„Дошао је и испунио пуноћу времена и испуњава све нас од свог доласка до данас, и испуњаваће до другог свога доласка све нас својом ријечју и силом, коју чини свакога дана и свакога трена, која се богато излива на све нас ако својим истинским срцем и својим ушима чујемо тај глас који нас позива“, бесједио је прота и нагласио да као што пастир позива своје овце и оне познају глас свог пастира и иду за њим, тако и ми идемо за Христом Спаситељем који нас, као наш Пастир, позива у своје изабрано стадо да постанемо причесници лику славе Његове.
По његовим ријечима данашње Јеванђеље најсликовитије описује највећег угодника Божијег међу нама – Светога оца нашега Саву као правог истинског пастира. Он је као младић спознао Христа и спознао једини пут, и једини глас овдје на земљи, који је истински и прави пут. Спознао је да су сви други путеви и сви други гласови који позивају лажни, осим гласа Христовог:
„Ево више од 851 године како славимо његово свето име, он као истински пастир нашег српског народа, као Христос, сваког дана и трена нас позива у његово стадо. И када, сви ми, са нашег пута, из тог стада, изађемо због наших слабости и сагрешења, због неразумијевања, свађе и мржње, увијек нас опомиње и Христос као што нас опомиње и Свети Сава данас. Да једини пут, једино стадо којим ми као православни народ можемо ходити, јесте пут којим је ходио Свети Сава, светитељи прије и послије њега и који ће ходити и послије нас. И само у то истинско стадо које Христос назове, у то стадо нас призива и Свети Сава данас.“
Дјело Светога Саве, које траје више од осам вјекова, сваке године, како је казао, све је веће и славније зато што је у сили Христовој, зато што је Свети Сава познао глас Христов, глас Пастира који га је позвао. Када смо у његовом стаду, наше дјело овдје на земљи неће бити заборављено, него напротив – сваког дана ће бити све веће и веће.
„Без обзира колико пута падамо у нашим слабостима и сагрјешењима, Господ Христос нас призива да се обнављамо и тако обновљени, том силом и славом Божијом, задобићемо Царство Божије. И наш живот неће бити узалудан него ће бити уздигнут до небеса, као што је Господ уздигао и Светога оца нашега Саву до небеса да данас пред престолом Божијим узноси молитве за све нас, за сав наш род. И призива нас да се покајемо за своја сагрјешења, да не скрећемо са оног пута којим је он ходио – путем апостола, путем мученика, путем великих јерараха, путем који је он утабао. И данас нас призива да с тог пута не скренемо јер само тим путем ћемо се попети на гору гдје се налази тај тор и те овце које, заједно са својим пастиром, чекају долазак Христов да нас све поново Господ окупи у Царству своме“, поручио је протојереј-ставрофор Далибор Милаковић, честитајући свима 851. Савиндан.
По заамвоној молитви храм је опходила литија, након које је Митрополит црнoгорско-приморски г. Јоаникије благосиљао славске дарове и преломио колач у славу Божију, а част Светога Саве, првог српског архиепископа.
Митрополит Јоаникије: Током наше духовне обнове Свети Сава је био са нама
Честитајући празник Светог Саве, Високопреосвећени Митрополит Јоаникије је казао да када прослављамо Божије угоднике, читајући њихова житија, видимо да су они засвијетлили својим животима због тога што су носили Христа у себе као Божанску свјетлост, као Сунце правде:
„Сваки детаљ из њихових живота ми гледамо у новом свјетлу. Не као детаље из обичног људскога живота него као свједочанство Светих Божијих угодника: како су живјели и како су носили Христа у своме срцу и како су Њиме мислили и дјеловали у овоме свијету. Џаба би биле наше људске похвале Светима да они нијесу заслужили да их Бог похвали и награди, да нијесу угодили Богу, да нијесу имали Христа у себе.“
Пошто су се сјединили са Христом и вјечнују са Њиме, Свети Божији угодници су постали наши благодатни заступници, па због тога њихов спомен прослављамо са многим похвалама. Богу је то угодно, Он нас награђује и милује када прослављамо Његове Свете:
„Нарочито када прослављамо Светога оца нашега Саву, првог архиепископа српскога, који нам је са Свете Горе донио благодат Светога Духа и зато је био изабран и хиротонисан за првог српског архиепископа да освети народ свој и да га приведе у наручје Христово, да га одухови, да га охристови. И његов отац Свети Симеон Мироточиви и његов брат Свети Стефан Првовјенчани имају огромне заслуге као владари, али за освећење и одуховаљење српског народа у средњем вијеку ипак на првом мјесту заслуга припада Светоме Сави, па онда и свима њима заједно, зато што су и они живјели светим животом.“
Потом је Владика указао на то да ми Светога Саву прије свега прослављамо на светим богослужењима, а онда и на разним духовним свечаностима које имају обрисе оних старих школских слава, јер је Свети Сава у новијој српској историји свуда у српском народу био школска слава, па и у Црној Гори, још од доба кнеза Данила Петровића. О томе како се прослављао Свети Сава у Црној Гори постоји безброј свједочанстава и у том погледу Митрополит је нарочито истакао Тиват и овај свети храм који је једини саборни храм у неком граду који је посвећен Светом Сави. А то што је Храм Светога Саве подигнут баш у Тивту, како је истакао Високопреосвећени Митрополит, није случајно:
„Знамо да је Свети Сава на Превлаци код Тивта установио Зетску епископију од које је израсла славна Митрополија зетска, касније Митрополија црногорско-приморска, да је на Превлаци наш најдубљи коријен. Иако је та древна задужбина Немањићка, а биле су ту светиње и прије Немањића али су их они обновили, срушена до темеља, наш народ увијек је очекивао, надао се и молио се Богу и чинио све да се обнови Превлачки манастир гдје је благослов Светога Саве. Када су дошле неке мало боље прилике, људи су размишљали ако не можемо да обновимо манастир Превлаку онако како треба, још није дошло вријеме, даће Бог да и то вријеме дође, ево га још чекамо, они су ријешили да подигну Храм Светога Саве у овом мјесту које тада још није било овако насељено.“
У наставку Владика је подсјетио на историјат овога светога храма у који су се уписали и Патријарх српски, раније Митрополит црногорско-приморски, Гаврило Дожић, који је освештао његове темеље, као и Свети свештеномученик Јоаникије Липовац:
„Они су успјели само да освештају темеље овога светога храма и да започну градњу, али нису је могли завршити, па је касније у најтеже вријеме безбожништва и отпадништва блаженопочивши Митрополит Данило смогао снаге да настави градњу овога светога храма и да га заврши, и да освешта и доведе овдје српског патријарха и још неколико српских архијереја. У то најтеже комунистичко вријеме, да се освешта овај свети храм. Морам да кажем, пошто је то везано и за мој крај, да је блаженопочивши Митрополит дио средстава за пренос манастира Косијерева употребио и за овај храм и он је о томе говорио. Хвала Богу што се то тако све подесило и што је манастир Косијерево учествовао за изградњу овога светога храма.“
Митрополит је нагласио да се гледајући фотографије са освећења види да је и у то вријеме велики број вјерника дошао да дочека српског Патријарха Германа и блаженопочившега Митрополита Данила и остале српске архијереје, те да је то била једна величанствена свечаност:
„Свечаност која је дала наду не само овоме крају, него и цијелој Боки и цијелој Црној Гори, да вјера није умрла него да живи у срцу нашега народа и да Свети Сава окупља свој народ и да га духовно обнавља у свим временима. А то се нарочито видјело у новије вријеме, управо са светосавским академијама ми смо некако изашли из наших храмова у наше градове, у домове културе и појавили се пред лицем нашег народа. Посебно је то било важно због дјеце и омладине.“
И током наше духовне обнове, за последњих више од 30 година, свједочимо да је Свети Сава био са нама, да нас је окупљао и сабирао:
„Видимо да нас је предводио, нарочито смо то осјетили у вријеме величанствених литија када смо се борили и за нашу вјеру и за наше светиње и за очување наше прошлости, садашњости и будућности. Борили смо се за будућност ове дјеце и младог покољења и није чудо што су дјеца и омладина узела такво учешће у тим догађајима. Колико су тога били свјесни, колико нису, али су осјетили топлину која нас је гријала, а то је благослов Светога оца нашега Саве, првог архиепископа српскога, који нас је привео Христу у давнини, али нас стално приводи и сабира у дом Божији око Христа Господа. И радује се он на небесима гледајући његову дјечицу како пјевају у славу Божију и како прослављамо његов свети празник. И данас смо овдје, слушајући ову дјечицу, то доживјели и слава Богу.“
На крају архипастирског слова Његово високопреосвештенство Митрополит црнoгорско-приморски г. Јоаникије је истакао да иако је саграђен, овај свети храм заправо још није завршен јер по старом нашем правилу из доба Немањића, а то је врхунац свих критеријума што се тиче црквеног градитељства, храм није завршен докле се не фрескопише – докле се изнутра не ослика:
„Православни храм треба да изнутра буде украшен, ако је то могуће. Можемо служити свете слубе у њему иако још није фрескописан, али и на томе ћемо ако Бог да радити, већ је отац Павле и братија овога светога храма и вјерни народ, многи добри људи су већ почели да врше озбиљне припреме за фрескописање овога светога храма. И даће Бог и то ће се завршити, само да идемо путем Божијим, па ће заблистати и љепота овога храма а преко њега заблистаће и љепота наших душа, даће Бог.“
На крају Митрополит Јоаникије се захвалимо и одликовао Орденом Светог Петра Другог Ловћенског Тајновидца велике добротворе из Тивта г. Мирка Метикоша и г. Зденка Кнежевића, за дјелатну хришћанску љубав показану приликом изградње парохијског дома и обнове Храма Светог Саве у Тивту.
Весна Девић
Фото: Жељко Драшковић
